Шта се десило са немачком економијом: Од мотора до болесника Европе

Већи део овог века Немачка је из године у годину бележила економске успехе, доминирајући светским тржиштима у категоријама врхунских производа као што су луксузни аутомобили и индустријске машине, толико да се чак половина привреде заснивала на извозу.

Послова је било у изобиљу, а државна финансијска каса се пунила док су се друге европске земље давиле у дуговима. Писане су и књиге о томе шта све друге земље могу да науче од Немачке. Међутим, то више није случај, пише "Јуроњуз".

Немачка сада бележи најлошије економске резултате, а према очекивањима Европске уније и ММФ-а и ове године привреда ће бити у паду. Сукоб у Украјини оставио је Немачку без јефтиног руског гаса и то је био шок од којег се енергетски интензивна, али зависна немачка привреда тешко опоравља.

Изненађујуће лоши резултати највеће европске привреде покренули су талас критика, хватања за главу и мноштво дебата како кренути напред.

Немачка ризикује "деиндустријализацију" јер високи трошкови енергената и инертност владе када су у питању "шок терапије", прете да пошаљу развијене фабрике и високо плаћена радна места у неке друге земље, рекао је Кристијан Кулман, извршни директор велике немачке хемијске компаније "Евоник".

Предлог вицеканцелара Роберта Хабека да се ограниче цене индустријске електричне енергије које финансира влада како би се привреда покренула кроз транзицију на обновљиве изворе енергије наишао је на отпор канцелара Олафа Шолца. Еколози кажу да би то продужило ослањање на фосилна горива.

"Погрешне политичке одлуке су првенствено развиле и утицале на ове високе трошкове енергената. И сада су немачки радници завршили са високим рачуном", каже Кулман.

Цена гаса је отприлике двоструко већа него 2021. године, што наноси велику штету компанијама којима је он неопходан да би стакло или метал одржавали усијаним и растопљеним 24 сата дневно за прављење стаклених, папирних и металних премаза који се користе у зградама и аутомобилима.

Други ударац је уследио након што је кључни трговински партнер Кина доживела успоравање после неколико деценија снажног економског раста. Ови спољни шокови су открили пукотине у немачким фондацијама које су игнорисане током година успеха, укључујући заостајање у употреби дигиталне технологије у бизнису и дуготрајан процес за издавање дозвола за прекопотребне пројекте за нове изворе обновљиве енергије.

Новац који је влада имала на располагању постао је недовољан због кашњења у улагање у путеве, железничку мрежу и рурални брзи интернет. Одлука из 2011. да се затворе преостале нуклеарне електране у Немачкој доведена је у питање због бојазни око цене и несташице струје. Компаније се такође суочавају са великим недостатком квалификоване радне снаге, а број радних места достигао је рекорд од нешто мање од два милиона.

Сада су и пројекти чисте енергије успорени због опсежне бирократије и отпора који није лако решив проблем.

У међувремену, енергетски интензивне компаније покушавају да се некако изборе са високим ценама и пронађу алтернативе.

Шолц је позвао да се енергетска транзиција хитно преусмери на постављање четири плутајућа терминала за природни гас наредних месеци како би се заменио изгубљени руски гас. Течни природни гас који на терминале стиже бродовима из САД, Катара и других места скупљи је од оног из руских гасовода.

Међутим, препирке међу коалиционом владом око ограничења цена енергената и закона о забрани нових гасних пећи разбеснеле су лидере великих пословних компанија. Немачка је постала превише самозадовољна током "златне деценије" економског раста у периоду 2010-2020, каже Холгер Шмидинг, главни економиста Беренберг банке.

Најважнији тренутни корак, рекао је Шмидинг, био би окончање неизвесности око цена енергената. Која год политика да се изабере, "било би од велике помоћи када би влада могла брзо да се договори о њима како би компаније знале шта су наумиле и могле да планирају у складу са тим, уместо да одлажу одлуке о инвестицијама", рекао је Шмидинг.