Свет
Блиски исток након самита у Саудијској Арабији: Има ли наде за Палестинце?
На Самиту у Ријаду нису формулисане конкретне мере које би довеле до решавања кризе у Гази, али је он показао да до одређене сарадње између исламских земаља ипак може доћи – чак и када је реч о Саудијској Арабији и Ирану
Заједнички самит Арапске лиге и Организације исламске сарадње (ОИС), који је прошлог викенда одржан у Ријаду, по много чему ће бити упамћен као историјски.
Самит је окупио лидере мање више свих утицајних арапских и исламских земаља, од Турске, преко Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата до Катара и Индонезије. На самиту је учествовао и донедавно изоловани председник Сирије Башар ел Асад, као и председник Ирана Ебрахим Раиси.
Учесници су у заједничком саопштењу оштро осудили Израел и његове акције у Појасу Газе, позивајући на постизање примирја и, након међународне конференције, успостављање независне и суверене палестинске државе са престоницом у Источном Јерусалиму.
Окупљени лидери позвали су и на међународну истрагу наводних израелских ратних злочина у Гази, као и прекид испорука оружја и муниције Јеврејској држави. Државе чланице Арапске лиге и ОИС-а заложили су се и за покретање "дипломатских, политичких и правних притисака" како би се "спречили злочини против човечности колонијалног окупатора".
Иза оштрих речи које су нашле своје место у саопштењу, ипак, не налази се превише конкретних мера за постизање зацртаних циљева.
Како су пренели поједини арапски медији, предлог Алжира да се позове и на прекид свих дипломатских односа са Израелом (макар када је реч о земљама које их уопште имају) одбијен је од стране четири неименоване државе учеснице, а слично је прошао и предлог да се против Израела уведу казнене економске мере.
На самиту преовладао опрез, тренутно нема заинтересованих за ескалацију
Да је међу арапским и исламским земљама преовладао опрез сматра и сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић, који за РТ Балкан објашњава да су оне покушале да избегну ескалацију која тренутно никоме не иде на руку.
"Оно што је помак је посета иранског председника Раисија Саудијској Арабији, што је прва таква посета још од доба Махмуда Ахмединеџада. Проблем је, међутим, то што ни данас није дошло до формулисања конкретних одговора, пошто би све ове земље желеле да избегну ескалацију", објашњава он, додајући да без притиска "ипак није реално очекивати да ће Израел бити попустљивији".
Семе раздора сеју пре свега државе које су нормализовале односе са Израелом: Египат, Јордан, Бахреин, Мароко и УАЕ.
"То су пре свега режими који су наслоњени или су били наслоњени на САД. Међутим, чињеница је да је арапско јавно мњење почело озбиљно да протестује против израелске политике, а оваква израелска политика им је дала за право да верују да се њим не може склопити трајни мир", додаје Пеовић.
Иран је, с друге стране, деценијама уназад главни спонзор палестинског покрета отпора, као и главни заговорник предузимања оштријих мера против Израела.
Портпарол иранског Министарства спољних послова Насер Канани рекао да је током самита прихваћено доста њихових предлога, али да Техеран и даље има "одређених резерви", када је реч о коначном саопштењу.
Проблем за Иранце представља позивање на успостављање палестинске државе у границама из 1967. године (с обзором да Иран не признаје постојање Израела и противи се решењу 'две државе'), као и именовање Палестинске ослободилачке организације, као јединог легитимног представника Палестинаца, чиме се имплицитно одузима легитимитет Хамасу.
"Иран је тај који се залагао за идеју да се уведе ембарго на оружје и муницију за Израел. Међутим, питање је колико је Иран спреман за неке драстичније мере, које би ескалирале сукоб и прошириле га на читав регион, потенцијално увлачећи и САД. Бојим се да, ако не дође до неког консензуса, шта конкретно учинити осим осуда, није за очекивати да ће оне имати неког ефекта", каже Србољуб Пеовић.
Палестина поново у центру пажње
Самит у Ријаду значајан је и зато што је у центар пажње вратио помало заборављено питање Палестине. Преговори о коначном статусу те територије практично су блокирани већ десетак година, док Израелци полако, али сигурно јачају своје безбедносно присуство и шире јеврејска насеља у западној обали.
Питање Палестине као да је постало напорно и за многе арапске земље, које су се последњих година окренуле све отворенијој сарадњи са Израелом. Бахреин, УАЕ, Мароко и Судан нормализовали су односе са Јеврејском државом 2020. године, док се последњих месеци све гласније говорило да би то могла да учини и Саудијска Арабија.
Колатерална штета те "дипломатске иницијативе" из Вашингтона били су управо Палестинци, чија су права гурнута у други план.
То се променило након напада Хамаса 7. октобра, када се Палестина после више година поново нашла у центру пажње светских медија.
"Колико видим, Палестинци сматрају да су опет препуштени сами себи. Ипак, они су сада у првом плану и не могу се игнорисати. Ипак, без неке веће регионалне консолидације, мало је вероватно да би неки трећи фактор могао да направи већи искорак", каже Србољуб Пеовић.
Наш саговорник, ипак, сматра да не би требало потценити значај самита у Ријаду: "Иако он није формулисао решење, сама чињеница да имате Иран и Саудијску Арабију који разговарају на највишем нивоу је корак ка некој регионалној кооперацији и сарадњи."
