Свет
Ометач гвоздене куполе био на мети Мосада: Палестинског хакера спасили турски обавештајци
Турски МИТ спасио је хакера из Газе Омара А. који стоји иза ометања израелског одбрамбеног система "гвоздене куполе" од агената Мосада који су покушавали да га отму према детаљима операције обавештајне агенције
Национална обавештајна организација Турске (МИТ) спасила је Омара А. од могуће смрти или отмице у међународној операцији и понудила му заштиту пошто је познати палестински хакер био на мети Мосада у Турској и Малезији. Овог младића заслужног за хаковање израелског система противваздушне одбране, "гвоздене куполе", Израел је дуго тражио.
Након три године истраживања, израелски обавештајци су ушли у траг Омару А. који је утицао на Гвоздену куполу 2015. и 2016. године и тако помогао Ал-Касам бригадама, војном крилу Хамаса, да покрену ракетне нападе на Израел.
Омар, који је дипломирао компјутерско програмирање на Исламском универзитету у Гази, био је идејни творац софтвера за хаковање за Министарство унутрашњих послова Газе који може да се инфилтрира у мобилне телефоне који раде на Андроиду. Ово га је ставило на листу Мосада као потенцијалну мету. У жељи да га намаме, понудили су му посао преко норвешке софтверске компаније 2019. године, али је Омар, сумњичав у умешаност Израела, одбио понуду, пише "Дејли Сабах".
Младић се преселио у Истанбул 2020. године, али му је Мосад био за петама и у Турској. МИТ је такође знао за његово пребивалиште у Турској због његовог хакерског порекла.
У априлу 2021, агент по имену Раед Гхазал га је контактирао, тврдећи да је менаџер за људска права једне француске компаније, поново, нудећи посао Омару. Газал је два пута "интервјуисао" Омара у Истанбулу, покушавајући да га убеди да прихвати посао. После Газала, у име француске "компаније" га је контактирао Омар Шалаби, још један оперативац Мосада. Понудио је Омару 10.000 долара за софтвер за кодирање за њих.
Омар је урадио посао и платила га је француска компанија. У јуну 2022, други оперативац Мосада под именом Никола Радониј контактирао је Омара, нудећи му посао или у Бразилу или у Истанбулу. Са њим је било још троје људи који су радили за израелску обавештајну службу, а представљали су се као тим "програмера".
Покушали су да убеде Омара да се придружи тиму за онлајн пројекат. Радониј је покушао да га убеди да отпутује у иностранство ради неког пројекта, јер је Мосад намеравао да одведе Омара у Тел Авив на испитивање. Омар се спремао да прихвати понуду, али га је МИТ контактирао и упозорио га на шему.
Али оперативци Мосада нису одустали. Омар А. одлучио је да оде на одмор у Малезију у септембру 2022. Истанбулски огранак контраобавештајног одељења МИТ-а поново је интервенисао и инсталирао софтвер за праћење на његов мобилни телефон након што га је упозорио на могућу отмицу у иностранству. Заиста, Омар А. је киднапован неколико дана касније у Куала Лумпуру и одведен је у удаљену колибу око 50 километара од малезијске престонице. Тамо су га испитивали и мучили осумњичени који раде за Мосад. Оперативци Мосада у Тел Авиву придружили су се испитивању путем видео позива.
Испитиван је о методама које је користио да би провалио систем "гвоздене куполе" и софтвер за хаковање заснован на Андроиду који је развио. Када је МИТ сазнао за отмицу, турски званичници су контактирали малезијске власти и преко софтвера за праћење помогли им да одреде локацију на којој је Омар А. Малезијске снаге безбедности извршиле су рацију у кући и спасле Омара А. Једанаест осумњичених је ухапшено у вези са његовом отмицом. Омар А. се вратио у Турску и одведен је у сигурну кућу коју је обезбедио МИТ.
Убиства палестинских активиста
Организација је такође координирала хватање Фоада Осаме Хиџазија са антитерористичком полицијом у Истанбулу. Хиџази је био један од оперативаца Мосада који је радио са Николом Радонијем.
Фади ал Батш, инжењер истраживања за који се сматра да је повезан са Хамасом, упуцан је 2018. године у близини његове куће у главном граду Малезије од стране двојице наоружаних нападача који су побегли са лица места.
Док је његова породица оптужила израелску шпијунску агенцију Мосад да је извршила атентат, тадашњи израелски министар одбране Авигдор Либерман негирао је умешаност Израела.
Сматра се да је Израел у прошлости убио неколико палестинских активиста, многе од њих у иностранству. У Јордану су 1997. агенти Мосада покушали и нису успели да убију тадашњег политичког шефа Хамаса Халеда Мешала прскањем отрова у његово уво.
Верује се и да Мосад стоји иза атентата 2010. на највишег команданта Хамаса Махмуда ал-Мабхуха у хотелу у Дубаију. Израел никада није потврдио или негирао своју умешаност у Мабхухово убиство.
Мосад операције у Турској
Турска обавештајна служба раније је открила сличне завере Мосада за шпијунирање Палестинаца у земљи. У јулу су медији известили да је МИТ разоткрио ћелију "духова" од 56 оперативаца који у име Мосада шпијунирају нетурске држављане.
Документи са МИТ-а откривају да су шпијуни прикупљали биографске обавештајне податке о страним држављанима путем методе онлајн рутирања, праћења кретања возила преко ГПС-а, хаковања мрежа заштићених лозинком заснованих на Вај-фај уређајима и проналажења приватних локација. Ћелија, која се састоји од грађана из различитих земаља Блиског истока, користила је неколико лажних веб страница на више језика, углавном арапског, да би добила техничке локације и праве Ај-пи адресе, открио је МИТ.
Турски медији су такође у мају известили да је МИТ разбио још једну ћелију од 15 Мосадових агената са седиштем у Истанбулу и ухапсио шесторо. Такође је утврђено да су агенте обучавали у Европи руководиоци Мосада и да су имали задатак да надгледају компанију и 23 појединца са трговинским везама са Ираном. Прошлог децембра, разоткривена је група од седам људи која је шпијунирала Палестинце за Мосад, који је користио своје обавештајне податке да покрене онлајн кампање клевете и претње Палестинцима.
МИТ је, у сарадњи са турском полицијом, открио низ шпијунских мрежа последњих година, укључујући и ону која ради за Русију, и осујетио заверу Ирана за убиство израелских држављана у Турској. Операције су такође довеле до откривања приче иранских оперативаца о киднаповању иранских дисидената који су се склонили у Турску.
