Свет
Скот Ритер: Крај нуклеарне супериорности САД, Русија нема мотив да одржава хладноратовске споразуме
Москва неће сузбијати своју нуклеарну снагу због земаља које су за своју званичну политику прогласиле стратешко уништење Русије
Дошао је крај нуклеарној супериорности Сједињених Америчких Држава, уверава бивши амерички обавештајац Скот Ритер, подвлачећи да Русија у тренутним околностима нема никакве мотивације да се држи споразума о контроли нуклеарног наоружања који су потписани још за време Хладног рата.
Ритер, у ауторском тексту за "Конзорцијум њуз" наводи да су неуспеси застарелих америчких и британских стратешких снага за нуклеарно одвраћање у оштрој супротности са низом успешних тестова које су извеле њихове руске колеге.
Не само да то ствара додатни притисак на земље Запада да пожуре да модернизују своје снаге, већ се све компликује и недостатком било каквог одрживог оквира за контролу наоружања који би спречио да трка за размештањем нових стратешких система ескалира у трку у наоружању која би "дестабилизовала стратешку равнотежу снага која постоји деценијама".
Ритер подсећа да је Москва суспендовала учешће у Новом СТАРТ уговору, позивајући се на некомпатибилност заједничке контроле стратешког наоружања са САД пошто је званична политика Вашингтона да стратешки порази Русију.
Мало је вероватно и да се потпише нови СТАРТ, јер, како Ритер примећује, руски званичници више нису заинтересовани да покушавају да са САД поправљају односе у области контроле наоружања који су утемељено у наслеђу Хладног рата.
"Преовлађујуће расположење у Русији је да су САД годинама преговарале с лошим намерама настојећи да искористе контролу наоружања да одрже стратешку доминацију САД уместо због нуклеарног паритета и стабилности", истиче амерички обавештајац.
Руси, наиме, верују да споразуми о смањењу стратешког наоружања никада нису били осмишљени да доведу до нуклеарне равнотеже, већ како би одржали нуклеарну супериорност САД.
Када нови СТАРТ истекне, Русија може да са тренутним програмима модернизације настави без икаквих ограничења, што ће закомпликовати напоре у нуклеарној модернизацији и САД и Велике Британије, чије ће даље способности вити инфериорне у односу на системе које Русија тренутно примењује.
Ако и постоји било каква нада за оживљавање контроле нуклеарног наоружања између САД и Русије, то сигурно неће бити кроз договоре који одржавају наслеђе Хладног рата.
"Уместо тога, мораће да настане нови стратешки однос заснован на савременој стварности, где би САД морале да потроше огромне количине новца да би постигле нуклеарни паритет са Русијом, или би морале да преговарају са позиције стратешке инфериорности. Дан и век неупитне америчке нуклеарне супериорности су прошли", закључује Ритер,
