Свет

"Телеграф": Украјински генерали и Запад страхују од Путиновог наоружања

Русија је повећала војну потрошњу са 2,7 одсто БДП-а 2022. на 3,9 одсто у 2023. и на 6 одсто - или око трећине укупне државне потрошње у 2024. години и поново потврђује ватрену надмоћ коју је имала на почетку рата, оцењује лист
"Телеграф": Украјински генерали и Запад страхују од Путиновог наоружања© Ramil Sitdikov - Host Photo Agency via Getty Images

Велика забринутост влада међу украјинским генералима јер се Русија налази испред западних земаља по производњи наоружања, а успеси колективног Запада тешко могу да се пореде са онима које остварује руски војно-индустријску комплекс.

Стручњаци за одбрану упозоравају да би то временом могло дати Москви значајну предност да превлада у Украјини, пише британски "Телеграф".

Некадашњи тржни центар Итламас у Ижевску претворен је у Научно-истраживачки центар Италмас, који производи дронове Лансет и представља само један од гомиле трговачких центара, пекара и других објеката цивилне инфраструктуре које су претворене у фабрике оружја, откако је Русија отпочела Специјалну војну операцију у Украјини.

У склопу појачаних ратних напора, Русима су такође уведене шестодневне недеље и волонтирање у фабрикама. Постоје чак и снимци руске телевизије, пише "Телеграф", на којима се види како руска деца уче да склапају делове муниције у радионицама.

Даље се наводи да је Дмитриј Медведев, бивши руски председник, снимљен како корача у црном мантилу у стилу Бондовог негативца током недавне посете фабрици тенкова Уралвагонзавод.

"Све су ово само највидљивији делови економске мобилизације војне индустрије за коју се Владимир Путин нада, а западни и украјински генерали страхују, да ће одлучно преокренути ток рата у Украјини", наводи британски лист.

Званично, Русија је повећала војну потрошњу са 2,7 одсто БДП-а 2022. на 3,9 одсто у 2023. и на 6 одсто - или око трећине укупне државне потрошње у 2024. години.

"Тренутно се налазимо у сценарију где Русија троши 40 одсто БДП-а на овај рат, што је више од здравства и образовања", рекао је западни званичник за "Телеграф".

То је статистика којој колективни Запад покушава да парира. Током времена, упозоравају стручњаци за одбрану, то би Русији могло дати огромну материјалну супериорност да добије рат у Украјини.

Русија је 2023. произвела 1.530 тенкова и 2.518 оклопних борбених возила, рекао је руски министар одбране Сергеј Шојгу у извештају парламенту у децембру. Он је рекао да то представља повећање производње тенкова за 560 одсто од фебруара 2022. године. 

Производња борбених возила пешадије порасла је за 360 одсто, а оклопних транспортера за 350 одсто, подсећа британски лист.

Западни званичници су овог месеца рекли "Њујорк тајмсу" да је Русија на путу да производи два милиона артиљеријских граната годишње, дупло више од количине коју су западне обавештајне службе првобитно процениле да би Русија могла да произведе пре рата.

У новембру је Борис Писторијус, немачки министар одбране, признао да обећање ЕУ да ће Украјини доставити милион граната до марта ове године, неће бити испуњено.

Он је упозорио да би рат НАТО-а и Русије потенцијално могао да избије у наредних пет до осам година. Немачки "Билд" је недавно открио да је један сценарио који разматрају немачки војни шефови потенцијални руски напад на Сувалки јаз, стратешки осетљив копнени коридор на граници Пољске и Литваније. Те две земље се спремају да на пролеће одрже заједничке вежбе у тој области.

Бивши председник спољнополитичког одбора Бундестага Норберт Ротген указао је на чињеницу да је Русија успела да подигне свој војно-индустријски комплекс и да се прилагоди ратној економији.

"Са Северном Корејом и Ираном, Путин има поуздане добављаче војне опреме који не маре ни најмање за потребе сопственог народа. Ако не успемо да одлучно повећамо нашу подршку Украјини како би она могла војно да победи Русију, нема гаранције да се руска агресија неће проширити на друге европске државе. Подршка Украјини сада је наша најбоља одбрана од Русије", упозорио је он.

Део разлога за спор одговор Запада је политички и културолошки, истиче Сабина Фишер, виши спољнополитички аналитичар у немачком истраживачком центру СВП.

"Иако ће ратна економија имати страшне дугорочне утицаје на квалитет живота, она такође генерише бенефиције за делове елите, а такође и за становништво. Са де факто диктатуром, преостало незадовољство се лако може потиснути", рекла је она, напомињући да је то другачије у земљама "са бучном слободном штампом, кредибилном политичком опозицијом и кризом трошкова живота".

Даунинг стрит је ове недеље јавно одбио позив генерала сер Патрика Сандерса за проширење војске.

Лабуристи су такође обећали да ће поштовати правила о пажљивој потрошњи ако победе на следећим општим изборима, а то је политика која би вероватно спречила огромна капитална улагања потребна за изградњу нових линија за производњу оружја.

Такође, док Русија задржава индустрију оружја коју углавном контролише држава, Британија и већина других западних земаља ослањају се на уговоре са одбрамбеним фирмама из приватног сектора.

Међутим, како оцењују, руску ратну машину мучи недостатак квалификоване радне снаге, неквалитетни делови и размере ратовања које чак ни војно-индустријски комплекс совјетског наслеђа не може да прати.

Многе произведене ракете су испод стандарда због недостатка вештих инжењера, што резултира великом стопом неуспеха.

И упркос повећању производње (неки извори кажу да је Русија до прошлог лета прешла са 40 на 100 пројектила месечно), фабрике једва држе корак са потражњом, наводи Телеграф.

image