Почиње Минхенска безбедносна конференција, учествује и председник Вучић

У Минхену данас почиње 60. Минхенска безбедносна конференција, водећи светски форум за дебату о међународној безбедносној политици, а међу учесницима је и председник Србије Александар Вучић.

Током три дана конференције у хотелу "Бајеришер Хоф", учесници ће разговарати о највећим изазовима спољне и безбедносне политике, а циљ скупа је изградња поверења, како би се допринело мирном решавању сукоба, одржавањем континуираног и неформалног дијалога унутар међународне заједнице.

Традиционално у фебруару, конференција окупља шефове држава, влада, министара, водеће личности међународних и невладиних организација, представнике индустрије, медија, академске заједнице и цивилног друштва који учествују у различитим дебатама.

Путин: Русија не жели сукоб са НАТО земљама, то је потпуна глупост

Ове године окупиће се више од 450 учесника, а конференцији присуствује председник Србије Александар Вучић, који се већ састао са министром спољних послова Велике Британије Дејвидом Камероном, амерички државни секретар Ентони Блинкен и потпредседница САД Камала Харис, шеф кинеске дипломатије Ванг Ји, председник Украјине Владимир Зеленски и други.

Председавајући Минхенске безбедносне конференције Кристоф Хојзген навео је у извештају да свет у 2024. години карактерише "назадовање глобалне политике због све већих геополитичких напетости и економске неизвесности" због чега губе сви.

Руски председник Владимир Путин изашао је 2007. на сцену на Минхенској безбедносној конференцији и одржао пророчки говор у ком је критиковао униполарност света.

"То је свет са једним господаром, једним сувереном, што је опасно и за све остале и за самог суверена, јер га разара изнутра", рекао је алудирајући на САД и додао да је такав поредак "и неприхватљив, и немогућ".

Путин је тада упозорио да ширење НАТО-а на исток намеће "нове линије поделе и зидове". Сада, 17 година касније, Запад се поново суочио са Путином. Упркос свим озбиљним говоранцијама америчких и европских лидера о јединству пред Москвом и подршци Украјини колико год је потребно, многи креатори политике који ће се окупити у Михнену тихо страхују да се Алијанса клима како Украјина све више пропада, пише "Форин полиси".

Друга главна тема о којој ће сви причати су избори у САД. Амерички савезници у Европи узнемирени су перспективом реванша између садашњег председника Џозефа Бајдена и бившег председника Доналда Трампа, нарочито у светлу Трампових најновијих опаски о НАТО-у, али и чињенице да анкете показују да води у односу на свог демократског ривала.

Трамп новом изјавом опет наљутио Белу кућу: Ко не плаћа за НАТО, нека га нападне Русија

Затим, ту је питање главног закона о финансирању националне безбедности САД који укључује војну помоћ Украјини и који је месецима заглављен у Конгресу. Усвајање закона сматра се важним тестом да ли Сједињене Државе заиста могу да испуне своје обавезе према савезницима и Украјини.

Једна од тема биће и питање Кине. Европа се још бори са тим да ли да третира Кину као економског партнера или као дугорочну геополитичку претњу и помно прати како Вашингтон управља везама са Пекингом. Европски званичници су опрезни да не буду уплетени у "хладни рат 2.0". До сада је Бајденов тим радио на сузбијању тензија са Пекингом, на олакшање многих Европљана, али није јасно колико ће то трајати.

Ту је и страх од сукоба на Индопацифику, прецизније око Тајвана и јачања такозваног "азијског НАТО-а".

А ако то није било довољно, ту је и криза на Блиском истоку. Већ су видљиви знаци да се Европа одваја од САД у погледу њиховог приступа сукобу и непоколебљиве подршке Израелу чиме се, наводи "Форин полиси", додаје нови ниво стреса на америчко-европске односе.

Минхенска безбедносна конференција трајаће до недеље, 18.фебруара.