Свет
Ако је историја учитељица живота, САД су веома лош ђак
Oднос са Израелом и спорна политика у региону Блиског истока изазваће критике са свих страна, чак и ако САД избегну шири рат
После четири месеца рата Израела против Хамаса, десетина хиљада мртвих и девастираним Појасом Газе, Сједињене Државе су се нашле у врло незавидној ситуацији на Блиском истоку.
Њихов главни савезник - Израел - не слуша молбе Беле куће да ограничи своје војне акције и размотри примирје, а САД се такође сада суочавају са непријатељем са којим никада нису хтеле да се суоче.
Групе које подржава Иран искористиле су тренутак хаоса, изводећи рекордан број напада на америчку и савезничку војну имовину у последњих месец дана и тако појачале тензије у Ираку, Сирији и Јемену и притиске на глобалне бродске руте.
САД су послале бојне бродове у Црвено море и извеле узвратне ваздушне нападе, истовремено се ангажујући у махнитој дипломатији како би избегле шири регионални рат. Чак и ако Вашингтон и њихови савезници успеју да обуздају или чак смање тренутни ниво тензија, акције САД после напада Хамаса на Израел 7. октобра изазваће реакције. А историја нуди трагове какве би последице могле да буду, пише "Блумберг".
Рат у Ираку и Арапско пролеће су два примера када су, кажу многи у арапском свету, САД стајале на погрешној страни историје. Пораст антиамеричког расположења широм региона показује зашто је тренутни сукоб на Блиском истоку толико опасан за Америку и зашто би погрешни кораци овог пута могли да нанесу неповратну штету њеној репутацији у региону.
"Блумберг" као први "историјски пример" даје инвазију на Ирак 2003. за коју су чак и САД признале да је била неуспех и да је вођена на основу нетачних информација о оружју за масовно уништење. Уместо да донесу мир арапском свету као што су амерички лидери обећавали, у рату и насиљу које је уследило убијено је око 200.000 цивила. Уместо да Ирак учине новим савезником на Блиском истоку, САД су са свргавањем Садама Хусеина оставиле вакуум који је Иран спремно ускочио да попуни.
И уместо да буде одскочна даска за ширење демократије у региону, Ирак је постао терен за регрутовање Исламске државе, Ал Каиде и других група, од којих су неке активне и данас. Рат у Ираку је чак помогао да се подстакне радикализација вођа Хута у Јемену. Укратко, рат је довео до нестабилности у региону, сумње у добре намере САД и јачања иранског утицаја.
Када је реч о Арапском пролећу 2011. године, САД нису ни благовремено, ни добро реаговале на продемократске протесте на Блиском истоку и северу Африке.
Након што су САД подржале протесте, неке монархије у Савету за сарадњу у Заливу оптужиле су Америку да је допустила да њени дугорочни савезници у региону "награбусе". Лидери Египта, Либије, Туниса и Јемена су смењени, а Муслиманско братство, групе које подржава Иран и, генерално, хаос су попунили празнине. Са друге стране, демонстранти су оптужили САД да затварају очи пред контрареволуцијама у Египту и Тунису, где су нови лидери преузели власт и брзо успоставили везе са САД.
Последице Арапског пролећа и борбе за власт која је уследила и данас су видљиве. У Египту је комбинација политичке репресије и економских грешака довела до финансијске кризе. Ратови у Сирији и Јемену довели су до мигрантске кризе, а ирански утицај се проширио на те две земље али и Ирак и Либан створивши "алијансу милиција" коју је један ирански дипломата упоредио са НАТО-ом. Другим речима, поверење у САД као "бранитеља демократије" на Блиском истоку се истопило.
Уместо да сада искористи свој утицај и приволи Израел на примирје и обезбеди темеље за палестинску државу и трајни мир, Вашингтон се нашао на удару критика због слања оружја и милијарди долара помоћи јеврејској држави, али и покретања операција у Црвеном мору и казнених акција против проиранске групе у Ираку, Сирији и Јемену ризикујући тако ширење сукоба.
Другим речима, пише "Блумберг", највећа војна сила у региону није у стању да обузда Израел нити да спречи групу из једне од најсиромашнијих земаља региона да блокира виталну трговачку руту.
"Чак и ако САД и Иран избегну директан рат – нешто што обе земље изгледа желе – лекција из недавне прошлости је да ће последице и даље бити озбиљне за регион и да би могле да задају још већи ударац односима САД и Блиског истока. А како америчка популарност у региону бледи, иранска расте."
