Свет

Масков Икс на удару ЕУ: Покушава да буде "Епл" или "Мајкрософт"

Европска комисија је саопштила да би некадашњи Твитер могао да се квалификује као важан играч који има значајну тржишну моћ и регулише најмање једну дигиталну платформу
Масков Икс на удару ЕУ: Покушава да буде "Епл" или "Мајкрософт"Getty © NurPhoto / Contributor

Компанија "Икс" Илона Маска можда ће морати да следи скуп строгих смерница ЕУ, након што је Европска комисија (ЕК) саопштила да би платформа могла да буде класификована као "чувар капије" према Закону о дигиталним тржиштима (ДМА).

ЕК је објаснила да компаније могу бити подложне додатним прописима ако раде на ономе што је описано као "услуга основне платформе", што укључује претраживаче, продавнице апликација и сервисе за слање порука. Такве компаније морају да имају више од 45 милиона активних крајњих корисника месечно, више од 10.000 годишњих пословних корисника или више од 75 милијарди евра тржишне капитализације.

Комисија наводи да Икс, као и веб-сајт за путовања "букинг", ТикТок и "битденс" потенцијално испуњавају ДМА критеријуме. Комисија сада има 45 дана да одлучи да ли да одреди три компаније као "чуваре капије". Ако је тако, имаће шест месеци да испуне ДМА захтеве.

Компаније које су већ добиле ознаку вратара су, између осталих, "Епл", "Мета", "Амазон", "Мајкрософт" и "Алфабет".

Компаније које потпадају под ова правила морају да дозволе трећим странама да раде са њима, да омогуће пословним корисницима приступ подацима које генеришу на платформи и да им дозволе да склапају уговоре са својим клијентима изван екосистема "чувара капије".

Истовремено, циљане компаније такође морају да се уздрже од фаворизовања сопствених услуга у односу на конкуренте или да спречавају кориснике да уклоне унапред инсталирани софтвер или апликације. Они такође морају да траже изричит пристанак корисника да прате њихову активност ван основне услуге платформе у сврху циљаног оглашавања.

Компаније које се не придржавају правила ЕУ могу се суочити са казнама до 10 одсто свог укупног годишњег промета у свету, или до 20 одсто у случају поновљених кршења. Предузећа такође могу да добију периодичне казне до пет одсто њиховог просечног дневног промета.

image