Свет
Европски парламент усвојио закон којим се пооштрава контрола над медијским простором
Примена закона очекује се 2025. године. Нова правила обавезују медије да буду транспарентни, да откривају своје власнике и изворе финансирања, без обзира да ли је реч о рекламама или државним субвенцијама
Посланици Европског парламента данас су великом већином одобрили контроверзни закон ЕУ о слободи медија који Европској комисији даје додатна овлашћења да интервенише у медијском окружењу земаља чланица.
Конкретно, нови закон предвиђа стварање паневропског надзорног тела – одбора за медије, који би требало да прати спровођење правила у свакој земљи ЕУ.
Опозициона европосланица из Француске Кетрин Гризе сматра да ће ово тело бити под утицајем Европске комисије и да би могло да узурпира овлашћења националних надзорних органа у медијском простору.
"Овим законом даћемо одбору, који контролише Европска комисија, контролу над свим регулаторима, а као резултат тога ризикујемо да се претвори у 'Министарство истине'", рекла је она алудирајући на роман "1984" Џорџа Орбела. Гризе је напоменула да су плурализам и слобода мишљења страни савременој бриселској бирократији, о чему сведочи однос према опозицији у Европском парламенту.
Како је раније објаснио европски комесар за унутрашње тржиште Тијери Бретон, Европска комисија предлаже да се размотри јединствено медијско тржиште Европске уније, на којем ће важити заједничка правила. Ако се нека држава не придржава утврђених правила, Европска комисија може против ње да поднесе тужбу Суду правде Европске уније.
Нова правила обавезују медије да буду транспарентни, да откривају своје власнике и изворе финансирања, без обзира да ли је реч о рекламама или државним субвенцијама. Ово се такође односи на средства добијена из земаља ван Европске уније. Власти земаља ЕУ такође ће морати да извештавају Европску комисију о потрошњи на оглашавање у медијима и на интернет платформама.
Што се тиче државних медија, власти морају да им обезбеде стабилно финансирање, независност уређивачке политике, гарантују транспарентност и елиминишу дискриминацију при именовању руководства таквих структура. Државни медији, заузврат, морају да обезбеде "плурализам мишљења" и непристрасно извештавање о догађајима "у складу са својом јавном мисијом".
Паневропска правила изричито забрањују употребу шпијунске опреме против медијских радника, али ова забрана је непотпуна. Конкретно, употреба шпијунског софтвера је могућа под контролом правосуђа ако се ради о "националним интересима" или о тешким злочинима. Раније су европски новинари били суочени са присмотром путем шпијунског софтвера као што је "Пегаз" због својих професионалних активности.
Нова правила утврђују и правила за заштиту медијских садржаја од непоштеног модерирања или брисања на друштвеним мрежама. Такве злоупотребе ће бити заустављене. Али само ако је реч о признатим независним медијима.
Како је раније у интервјуу за "РИА Новости" рекао вршилац дужности сталног представника Русије при ЕУ Кирил Логвинов, Европска унија се наводно бори против дезинформација и нежељених медија и новинара, одсецајући европско друштво од алтернативних извора информација.
Ситуација са руским медијима на Западу последњих година постаје све тежа. Европски парламент је у новембру 2016. усвојио резолуцију у којој се наводи потреба да се супротставе руским медијима, при чему су "Спутњик" и РТ наведени као главне претње. Један број западних политичара, укључујући америчке сенаторе и конгресмене, као и председника Француске, оптужио је "Спутњик" и РТ за мешање у изборе у САД и Француској, али нису пружили никакве доказе. Званични руски представници су такве изјаве назвали неоснованим.
Недавно је ЕУ увела санкције главним руским медијима, забранивши њихово емитовање унутар ЕУ. Ова одлука је донета без обраћања суду или националним регулаторима у земљама ЕУ, који су одговорни за медијска тржишта својих земаља.
Земље ЕУ су већ одобриле нови закон у јануару, а његова примена креће 2025. године.
