"Као да чувам проблематично дете", описао је капетан Денис Тајер летење "боингом 737 макс". Шеф синдиката пилота "Американ ерлајнс" каже и да више не жели да се укрца у неки "Боингов" авион. "Не верујем да су пратили процесе који су ме претходно чували у авионима 'Боинга' више од три деценије".
Аерокосмичком гиганту у последње време не цветају руже - инцидената има на скоро недељном нивоу, а репутација компаније која је под притиском како регулатора тако и авио-компанија и јавности, озбиљно је нарушена.
Проблеми су почели у јануару, када су са "боинга 737 макс" отпала врата убрзо након полетања са међународног аеродрома Портланд. Испоставило се да четири завртња за безбедно причвршћивање врата на авион нису била постављена, што је довело до кривичне истраге али и тужби путника.
Иако нико није био озбиљно повређен, афера је имала много шире последице и скренула фокус јавности на корпоративну културу и став према безбедности овог авио-гиганта.
Пре пет година "Боинг" се суочио са једним од највећих скандала у својој историји, након што су два потпуно нова авиона "737 макс" доживела готово идентичне несреће у којима је погинуло 346 људи. Разлог је била грешка у софтверу за контролу лета, а компанија је оптужена да је то свесно крила од регулатора.
Компанија је пристала да плати 2,5 милијарди долара за намирење оптужби за превару и признала је превару, иако се на каснијим судским расправама формално изјаснила да није крива. Све то је довело до оптужби да је "Боинг" ставио профит испред живота путника.
Нови директор Дејв Калхун је обећао да ће радити "много боље", али су та обећања пала у воду након што је амерички регулатор, Федерална управа за ваздухопловство, саопштила да је шестонедељна ревизија производног процеса "737 макса", "Боинга" и његовог добављача "Спирит еросистемс" открила "више случајева у којима компаније нису испуниле захтеве за контролу квалитета производње".
Саопштење је уследило убрзо након што је други извештај стручног тима о безбедносној кунтрули "Боинга" открио "неповезаност" између вишег менаџмента и особља, као и знакове да особље оклева да пријави проблеме због страха од одмазде.
Компанија је саопштила да наставља "да спроводи хитне промене и развија свеобухватан акциони план за јачање безбедности и квалитета и изградњу поверења наших купаца и њихових путника".
Али забринутост око "Боингових" стандарда производње није нова. Узбуњивач Џон Барнет, који је пронађен мртав прошлог викенда, радио је у "Боинговој" фабрици у Јужној Каролини од 2010. до свог пензионисања 2017. године.
Менаџер квалитета у програму "787 дримлајнер", тврдио је да је журба да се направе авиони што је брже могуће како би се максимизирао профит довела до небезбедних пракси. Међу бројним оптужбама, он је за Би-Би-Си рекао да су у неким случајевима радници под притиском намерно постављали нестандардне делове у авионе на производној линији.
"Боинг" је демантовао његове тврдње. Али његова прерана смрт, која се догодила између судских саслушања у тужби против компаније, усмерила је нову пажњу на њих.
Криза у ваздухопловном гиганту сада прави проблеме авио-компанијама."Рајанер" је упозорио да ће кашњења у испоруци нових авиона повећати цене за путнике у Европи овог лета. Амерички превозник "Саутвест" планира да смањи капацитет ове године јер не може да добије авионе који су му потребни.
Иако ће неки авио-превозници покушати да "Боингове" моделе замене "Ербасовим", стручњаци упозоравају да масовни трансфер поруџбина са америчког на европског произвођача није практичан, нарочито јер обе фирме имају хиљаде заосталих наруџбина и проблема са ланцима снабдевања.
Постоји и потенцијални трећи играч. Кинески произвођач "Комак" развио је Ц919, авион дизајниран да се такмичи са "737 максом" и "А320 нео". Али тај програм је још у повоју и до 2028. производиће само 150 авиона годишње.
Другим речима, тржишту је потребан "Боинг", само је питање да ли је авио-гигант у стању да реши нагомилане проблеме, закључује Би-Би-Си.