Свет
Немачки стручњаци упозорили: НАТО не би могао да примени члан 5 у Украјини
Члан који предвиђа могућност колективног одговора НАТО-а може се користити само ако је до таквог сукоба дошло на територији земаља Алијансе, наводи се у извештају стручног савета Бундестага
Стручни савет немачког парламента дошао је до закључка да се не може позивати на члан 5 из оснивачког уговора Алијансе о заједничкој одбрани, у ситуацији слања трупа једне од земаља блока у Украјину и накнадног руског напада на њих, преноси агенција ДПА.
"Ако јединице трупа државе НАТО чланице, у вршењу колективне самоодбране (члан 51. Повеље УН), учествују у актуелном сукобу (између Русије и Украјине) у корист Украјине, и током војних операција у зони сукоба буду нападнуте од друге стране у сукобу (Русије), онда то неће постати основа за примену члана 5 НАТО уговора", наводи агенција изводе из још необјављеног извештаја стручног савета Бундестага.
Како оцењују стручњаци, члан који предвиђа могућност колективног одговора НАТО-а може се користити само ако је до таквог сукоба дошло на територији земаља Алијансе.
Према њиховим речима, улазак француских трупа у Украјину био би прихватљив, али не би значио да би и све остале земље Алијансе аутоматски постале стране у сукобу.
У чувеном члану 5 НАТО споразума наводи се уколико једна чланица НАТО-а буде нападнута, све остале чланице су у обавези да помогну како би се та чланица одбранила.
Тај члан је до сада активиран само једном, након терористичких напада Ал Каиде у Њујорку, Вашингтону и Пенсилванији 11. септембра 2001. године. Алијанса је тада изјавила да је напад на САД, напад на целу Алијансу. Чланице НАТО-а су помогле Сједињеним Америчким Државама у борби против тероризма и окупацији Авганистана од стране војне мисије НАТО-а.
За НАТО је најважнија прва реченица члана пет, која је гаранција да ће се пружити помоћ нападнутој чланици, док је завршна одредба истиче да Савет безбедности Уједињених нација мора бити хитно обавештен о мерама за одржавање мира и безбедности.
Уколико би НАТО предузео било какве кораке против Русије, морао би да пријави акцију Савету безбедности Уједињених нација, али, будући да је Русија стални члан Савета безбедности, има право вета.
