Нова НАТО чланица има озбиљан проблем у својој припреми за "најгори сценарио"

До скора затворена електрана у Малему сада је постала симбол припрема Шведске за неизвесну будућност.

Најновија чланица НАТО-а страхује да би сукоб из Украјине могао да се прошири и на Балтик, упркос сталним порукама из Москве да нису заинтересовани за конфронтацију са НАТО-ом.

Како мали Џорџ замишља 2044: Русија из чиста мира креће на Европу, покорава НАТО у два корака

Свесни да њихова војска не може да се пореди са руском, Швеђани су почели да праве планове заштите лука, путева, железнице, болница. Најважнија им је, пише "Блумберг", заштита енергетског сектора који је због географије посебно рањив.

Шведска струју добија комбинацијом нуклеарних електрана, хидроелектрана и ветротурбина. Око 16.000 километара далековода који помажу у повезивању производње на северу са радовима на југу пресецају густе шуме које покривају око две трећине пејзажа.

То чини мрежу рањивијом за саботаже од оних у многим другим европским земљама, а Шведска мора да буде спремна на поремећаје у снабдевању, каже Вера ван Зоест, доцент на Шведском универзитету одбране.

"Важна инфраструктура, као што је на пример електрична мрежа, често је главна мета у временима рата", објаснила је она.

"Нико не зна колико имамо времена", рекао је министар цивилне одбране Карл-Оскар Бохлин, додајући да је унапређење система утолико хитније јер јужна Шведска има један од највећих јазова између потрошње и производних капацитета у Европи.

До краја 2028. године, око 1.000 Швеђана требало би да буде на располагању да помогну у заштити снабдевања енергијом као део обавезне грађанске дужности – облика "војног" рока, који је суспендован после Хладног рата и поново уведен ове године. Биће изграђене јаче ограде и појачан надзор.

А Малме неће бити једини град који би могао да ради – када се фабрика реконструише – независно од мреже. Мрежни оператер "Свенска Крафтнат" каже да има планове за главни град, као и Гетеборг и кључне регионе.

"Ради се о изградњи способности да се настави као и обично у временима кризе", објаснио је оператер.

Свеукупно, влада је издвојила око 5,5 милијарди круна (510 милиона долара) у буџету за 2024. за цивилну одбрану, скоро три пута више него 2021. године. Средином априла је допунила средства са додатних 385 милиона круна.

Али то је и даље мање од 10 милијарди круна за које шведска Цивилна агенција за непредвиђене ситуације процењује да су земљи потребне годишње само да би се вратила на "здраве основе".

Фабрика од 450 мегавата у Малмеу ради на гас, али може да сагорева и дизел, а у власништву је немачког енергетског гиганта "Унипер СЕ". Немачка компанија је електрану продала холандској компанији "ПАКО Холдинг".

Са избијањем сукоба у Украјини, шведска влада је наложила "Униперу" да одустане од продаје и електрану – која је затворена 2016. због ниских цена струје – поново покрене и учини функционалном до краја деценије.