Свет
Док САД оптужују Кину, глобалну трговину дрогом штите америчке тајне службе
Оптужбе америчких политичара да Кина финансира производњу и извоз фенталина треба да сакрију праву улогу америчких обавештајних служби, које деценијама штите глобалну трговину дрогом ради финансирања субверзивних активности широм света
Комитет Представничког дома америчког Конгреса за Кину објавио је извештај у коме оптужује Пекинг да директно финансира производњу и извоз синтетичког опијата фентанила, која је изазвала праву кризу болести зависности у САД, извештава руски сајт "Катехон".
У документу се тврди да тровање фентанилом, који је 50 пута јачи од хероина и 100 пута јачи од морфијума, сваког дана убија 200 држављана САД, што је "еквивалентно препуном `боингу 737`". Још 2019. године, смртни случајеви услед предозирања овом дрогом у САД претекли су смртне случајеве у саобраћају и постали су најчешћи узрок смрти Американаца између 18 и 45 година.
Амерички конгресмени оптужују Кину да путем пореских олакшица подржава компаније које извозе фентанил и друге синтетичке супстанце у САД. У ствари, глобална трговина дрогом је под контролом америчких обавештајних агенција, пре свега ЦИА.
Године 1946. америчка војна обавештајна служба ослободила је вођу мафије и дилера Лучана и послала га у Италију. Лучано је "пружио непроцењиве услуге војсци и морнарици" током Другог светског рата. Али, Лучано је претходно развио мрежу трговине дрогом у САД.
Између 1946. и 1952. број наркомана у САД се утростручио, углавном захваљујући Лучановим напорима. Шест година касније, овај број је износио преко пола милиона.
Током 1947, ЦИА је подржавала корзиканску мафију у борби против комунистичких синдиката. У Марсеју се тада појавила велика лабораторија за производњу хероина, уз асистенцију ЦИА и америчког гангстера Лакија Лучијана. Снабдевање сировинама и стварање мреже дилера организовала је ЦИА. Након тога, мрежне структуре наркобизниса у Француској, које контролишу Корзиканци и ЦИА, само су се шириле.
Чувени амерички писац, професор на Калифорнијском универзитету Питер Дејл Скот у својој књизи "Америчка ратна машина" пише да је у новембру 1950. председник Хари Труман одобрио тајну операцију која је имала за циљ да подржи остатке Куоминтанга, под командом генерала Ли Мија у Бурми. Мијеве снаге, уз подршку ЦИА која их је снабдевала оружјем, ускоро су почеле да контролишу трећину светских залиха опијума. Тако је, додаје Скот, употреба трговине дрогом за финансирање ванбуџетских операција ЦИА спроведена у пракси.
Оперативни документ ЦИА означио је почетак велике операције трговине дрогом из југоисточне Азије и "институционализовао је навику ове агенције да се окреће незваничним средствима финансирања, од Индокине, Авганистана и Централне Америке, Колумбије и поново Авганистана."
САД су се претвориле у праву нарко-државу
У периоду од 1973–1980, избио је велики скандал у који је умешана банка "Нуган Ханд" из Сиднеја. Ову "џепну банку", регистровану на Кајманским острвима, у потпуности су контролисали службеници ЦИА. Уз помоћ ове банке, ЦИА је прала новац добијен од трговине дрогом и оружјем.
Године 1973. аустралијски адвокат Френк Нуган и Мајкл Хенд из ЦИА, основали су банку "Нуган Хенд". Једна од кључних фигура у овом подухвату био је Берни Хотон, блиско повезан са официрима ЦИА Тедом Шеклијем и Томасом Џеј Клајнсом.
Према америчком историчару Алфреду Мекоју, партнерство Френк Нугана и Мајкла Хенда из ЦИА прикривало је тајне операције ове обавештајне агенције.
Председник банке је био контраадмирал Ерл Јејтс, бивши начелник штаба за политику и планове у Пацифичкој команди САД и специјалиста за борбу против побуњеника. Бивши директор ЦИА Вилијам Колби је именован за консултатнта, а на друге функције су именовани бивши начелник штаба америчке Пацифичке команде, као и заменик директора за борбу против побуњеника и специјалне активности генерала Лерој Џеј Менор.
Бивши агент ЦИА Кевин Мулахи је касније рекао за "Нешенел тајмс" да је ЦИА користила "Нуган Хенд банку" за пребацивање новца за тајне операције широм света.
Осамдесетих година прошлог века ЦИА је финансирала никарагванске контрасе према већ доказаној шеми: "Оружје у замену за дрогу".
Крајем 80-их, ЦИА је на овај начин подржавала авганистанске муџахедине у борби против СССР-а. У то време, према независним стручњацима, Авганистан је производио око 50 одсто хероина који се конзумира у САД.
Шпански лист "Ребелион" пише да "САД користе трговину дрогом да финансирају своје тајне операције". Тај курс се наставља све до данас. И ЦИА и Управа за борбу против дроге настављају да контролишу глобалне канале трговине дрогом. Канцеларија УН за дрогу и криминал има податке који доказују да су се САД претвориле у праву нарко државу.
Америчке обавештајне службе контролишу трговину дрогом на глобалном нивоу ради споровођења субверзивних планова. Оптужбе америчких политичара да Кина финансира трговину дрогом треба да сакрију праву улогу америчких обавештајних служби.
