Економија
Свет пролази кроз нуклеарну ренесансу: Где је Србија у свему томе и каква је улога руских стручњака?
Генерални директор "Росатома" Алексеј Лихачов се прошле недеље у Београду састао са председником Александром Вучићем, премијером Милошем Вучевићем и потпредседником Владе Србије Александром Вулином. Руска државна корпорација за атомску енергију је објавила да је Лихачов понудио помоћ у реализацији будућих пројеката у Србији
Глобална производња нуклеарне енергије требало би ове године да достигне највиши ниво у историји, јер се све више земаља окреће овој технологији у оквиру планова за смањење емисије угљен-диоксида. Производња нуклеарне енергије се враћа на велика врата, а према прогнозама Међународне агенције за енергију (ИЕА) расте утицај Русије и Кине у нуклеарном сектору, јер ове две земље обезбеђују технологију за 70 одсто реактора који се тренутно граде широм света.
У јеку енергетске кризе 2022. године, коју су у великој мери изазвале западне санкције Русији, односно самовољно одрицање Запада од јефтиних руских енергената, многе владе су одлучиле да оживе свој нуклеарни сектор, који су стопирале након катастрофе у Фукушими 2011. године.
И Србија се прикључила овом новом тренду. Од три кључне препреке, које нашу земљу деле од употребе нуклеарне енергије, једну смо прешли, с обзиром да је, после 35 година, крајем прошле године укинут мораторијум на изградњу нуклеарки. Остале су још две баријере – недостатак знања и кадрова у овој области и проблем финансирања, јер стручњаци процењују да је за изградњу традиционалног нуклеарног погона потребно око 15 милијарди евра.
Угља је на глобалном нивоу све мање, а обновљиви извори не производе довољно струје, па се траже нови извори енергије. Све више земаља разматра могућност да проблем реше изградњом нуклеарних електрана.
Србија је укидањем мораторијума на изградњу нуклеарних електрана направила нагли заокрет и могла би у будућности започети дугу и скупу процедуру за изградњу нуклеарке на својој територији. За овај процес је неопходно стратешко планирање, укључујући едукацију стручњака, доношење одговарајућих законских оквира, изградњу инфраструктуре и осигурање високих стандарда безбедности и сигурности. А у свему томе, могли би да помогну руски стручњаци.
Генерални директор "Росатома" Алексеј Лихачов се прошле недеље у Београду састао са председником Александром Вучићем, премијером Милошем Вучевићем и потпредседником Владе Србије Александром Вулином. Руска државна корпорација за атомску енергију је објавила да је Лихачов понудио помоћ у реализацији будућих пројеката у Србији.
"Србија има огроман интерес и жељу да постане нуклеарна сила у енергетском смислу. За то постоји више разлога, а посебно растућа потрошња електричне енергије и високе цене које и становништво Србије и српска индустрија данас плаћају за струју. Оно што већ данас можемо да понудимо је ниже од тренутних цена, а дугорочно ће бити још привлачније", изјавио је директор "Росатома" Алексеј Лихачов за телевизију "Русија 24".
Он је указао да, производњом нуклеарне енергије, Србија, не само да би могла да се енергетски обезбеди, већ да би могла да постане земља са суфицитом у електроенергетском смислу, односно, да постане извозник и да значајно утиче на економску политику на читавом Балкану.
Он је открио да је "Росатом" понудио широк спектар могућности, како у нуклеарним, тако и у сродним технологијама и додао да коначну реч има српско руководство.
"Време ће показати, али ми имамо оптимистична очекивања на Балкану", казао је Лихачов.
У 32 земље у свету има 438 нуклеарних електрана, а највише искуства у овој области енергетике имају Русија и Француска, али се овој трци последњих година ужурбано прикључује и Кина.
Француски ЕДФ већ ради Студију о примени нуклеарне енергије у Србији, али стручњаци, а и држава, тврде да то не значи да се Србија већ определила да са Французима евентуално гради нуклеарну електрану, с обзиром да је ова земља међу лидерима и по броју нуклеарки и по технологији коју користи. Углавном се спомињу француске и кинеске модуларне реакторе, које су мање и јефтиније за изградњу од традиционалних, али о којима се мало зна, јер нигде још комерцијално нису прорадиле.
Више домаћих стручњака предлагало је да се Србија у међувремену прикључи електрани "Пакш 2" у Мађарској, коју Будимпешта намерава да прошири са два реактора руске производње или некој од нуклеарки у Румунији или Бугарској.
У јулу прошле године су представници пет министарстава Владе Србије и 20 научно-академских институција и института потписали Меморандум о разумевању у области примене развоја нуклеарне енергије у Србији. Тада је експерт у сектору енергетике, професор др Миодраг Месаровић рекао за РТ Балкан да све више земаља разматра изградњу нуклеарки и да је највећа динамика по том питању тренутно у Кини.
Он је подсетио да је у Русији 1954. пуштена у рад прва нуклеарна електрана и да је тада и у Србији на Електротехничком факултету формиран одсек за нуклеарну енергију, када су се наши стручњаци, паралелно са светским, образовали и одлазили у свет да се специјализују. Он је тада истакао да Србија, у случају да гради нуклеарну електрану мора да мисли и о складиштењу отпада и указао да земље које озбиљно на то мисле, радије уговарају изградњу нуклеарних електрана уз преузимање отпада са Русијом.
Када је у питању безбедност и заштита животне средине, стручњаци указују да у земљама у нашој околини има око 18 нуклеарних електрана и да се неке од њих налазе на 400 километара од наше границе, у Бугарској, Румунији, Мађарској, и напомињу да је због тога бесмислено противити се изградњи постројења у Србији.
