Како (не) критиковати централну банку: Немачке лекције за Италију

Критике италијанске влада и пословних лидера на рачун Европске централне банке - оправдане или не - могле би да им се обију о главу, пише "Политико".

Иако су ставови и мишљења различити, критике прилично задужене Италије на рачун ЕЦБ-а подсећају на то како је Немачка поступила према централној банци на врхунцу дужничке кризе пре десет година - на своју штету.

У то време Немачка Ангеле Меркел је била забринута због претерано попустљиве и неконвенционалне монетарне политике која је наизглед подржавала земље-расипнике. Сада, Италија Ђорђе Мелони, критикује подизање каматних стопа у борби против високе инфлације.

Од лета, ЕЦБ је подигла каматне стопе најбржим темпом до сада и сигнализира значајно даље пооштравање политике која ће успорити раст и повећа трошкове државног задуживања. Италија ће бити један од највећих губитника због чега је уследила реакција министара, предузећа и штампе, пише бриселски портал.

"Постоји нека врста идеологије да Европа жели да нам нашкоди, да је све што Европа ради начин да казни Италију", рекао је Алесандро Мерли, сарадник на Универзитету Џонс Хопкинс у Болоњи и дугогодишњи посматрач ЕЦБ, истичући да су многи који сада седе у влади годинама водили су антиевропску кампању док су били у опозицији.

Мелони је искористила свој први говор у парламенту да повећање каматних стопа назове "исхитреним" и штетним за земље попут њене.

Од тада, бројни министри, укључујући заменика премијера Матеа Салвинија, министра иностраних послова Антонија Тајанија и министра одбране Гвида Крозета, критиковали су политику ЕЦБ као "збуњујућу", "забрињавајућу" па чак и "луду". Крозето је чак оптужио ЕЦБ да својом политиком помаже Русији и довео у питање независност централне банке.

Антонио Патуели, председник Италијанског банкарског удружења (АБИ), позвао је ЕЦБ да преиспита своје планове за пооштравање мера. Карло Бономи, председник индустријског синдиката Конфиндустрије, рекао је да је политика европске банке превише рестриктивна.

Критикама су се придружили и италијански медији који су за председницу ЕЦБ Кристин Лагард рекли да је "непријатељ Италије" који ће нас "поклати 2023. године".

Иако много људи ван Италије сумња у мудрост политичког пута ЕЦБ-а, ако се икакве поуке могу извући из акција Немачке пре једне деценије, то је да би стална ватра из Рима могла више да нашкоди Италији него што јој помогне, пише "Политико".

Економиста Дикр Шумахер сматра да је еврозона још увек "необична животиња" и да ће ова врста критике скренути пажњу на проблеме унутар зоне.

Критике су Немачку коштале не само места председавајућег ЕЦБ које је припало Марију Драгију уместо првобитног фаворита, председника Бундесбанке Аксела Вебера, већ су нарушиле и њен утицај унутар институције.

Веберов наследник, Јенс Вајдман, такође се сматрао превише нефлексибилним. Ствари су постале толико лоше да је Драги, непосредни претходник Лагардове, оптужио Вајдмана да говори не свему и критиковао је Немце због "перверзног страха" од инфлације.

"Можемо само да се надамо да ће Лагардова то решити тако да Италијани не постану изоловани као што је био случај са Вајдманом", рекао је економиста Холгер Шмидинг.

"У прошлости смо видели да постоји реална опасност да постанете толико изоловани да чак ни они који обично имају слично гледиште више не желе да вас подржавају", рекао је он.

"То је опасна ситуација која се само погоршава тиме што се влада укључује, јер, били они у праву или не, ствара се утисак уплтања", рекао је Шмидинг и позвао владу Италије да се клони читаве приче.

Пошто економски аргументи против претераног пооштравања сада одају утисак да их "форсира влада која јавно врши притисак на централну банку да обезбеди јефтиније финансирање“" то ће само да поткопати аргументе Фабија Панета и Игнација Виска, италијанских чланова Управног савета ЕЦБ, рекао је он.