Велико раздвајање: Ограничење цене руске нафте довешће до дедоларизације

Ограничење цене руске нафте на светским тржиштима убрзаће дедоларизацију и раздвајање великих светских привреда.

Државе чланице ЕУ и Г7 ограничиле су почетком децембра максимални цену руске нафте на светским тржиштима на 60 долара по барелу, а западне компаније које та правила буду прекршила ризикују оштре санкције. Ипак, та одлука имаће непланиране и изузетно штетне дугорочне последице, пише "Ејжа тајмс".

Идеја иза те мере је амбициозна – спречити Русију да профитира на високим ценама нафте, али у исто време јој дозволити да настави извоз тог енергента како не би дошло до потпуног колапса на тржиштима нафте у земљама Африке и Азије.

Тренутни купци руске нафте, пре свега Кина и Индија, могу да траже веће попусте зато што знају да Русија има ограничене опције за извоз. Поред слабљења светске потражње, то би краткорочно могло да обори цену нафте на светским тржиштима, доводећи Русију у тешку позицију, наводи "Ејжа тајмс".

Уколико цена нафте падне испод производне цене од око 35 до 40 долара по барелу, Москва би морала да привремено обустави извоз или смањи производњу нафте, пошто не располаже са довољно капацитета за складиштење.

Још један значајан играч је светски нафтни картел ОПЕК, главни руски ривал на тржишту сирове нафте, који би могао да ограничи производњу како би подигао цене нафте на светском тржишту. И друге земље могле би да утичу на пораст цена нафте, попут Турске и Азербејџана, које располажу могућношћу блокаде руских извозних рута, наводи портал из Хонг Конга.

Дестабилизација тржишта довела би до економске катастрофе 

Дестабилизација светског тржишта нафте била би катастрофална за светску привреду. Она би трајно смањила понуду тог енергента, подижући његову цену и убрзавајући инфлацију. У тој ситуацији централне банке широм света морале би да наставе са повећавањем каматних стопа, што би успорило економски раст.

Високе каматне стопе такође повећавају трошкове финансирања развоја нових технологија које могу да доведу до смањења потражње за фосилним горивима. Процењује се да је потребно око 3,5 билиона долара улагања годишње како би планета имала икакве шансе да оствари циљ нулте емисије угљеника до 2050. године.

Напуштање руског гаса коштаће Европу 314 милијарди евра до 2030. године, што би могло да доведе то повећања јавног дуга у европском земљама, који је већ у порасту услед пандемије корона вируса.

Ипак, најзначајнија последица ограничења цене руске нафте биће раздвајање водећих светских економија, што би могло да доведе до пада животног стандарда широм света. Друге земље произвођачи нафте биће увучене у америчко-кинеско ривалство, а свака од њих ће морати да разматра предности и мане сврставања у један од та два блока, наводи "Ејжа тајмс".

Истовремено, приступ Кине руској нафти и другим ресурсима смањиће цене кинеске производње, а западни нагон за више инвестиција у сектор одрживих извора енергије додатно ће повећати кинеску доминацију у зеленим технологијама.

Све више трговинских баријера између Запада, Кине и Русије примораће произвођаче да преселе производу у земље ближе својим тржиштима, тако подижући цену финалних производа.

Свет на путу ка дедоларизацији

Ограничење цена нафте убрзаће раздвајање и у сфери финансија. Потпуни ембарго на западне компаније које превозе и осигуравају руску нафту довешће до формирања одвојеног финансијског екосистема у коме се неће користити амерички долар, пише хонгконшки лист.

Кинески председник Си Ђинпинг већ је говорио о томе током своје посете Саудијској Арабији почетком децембра, током које је било речи о коришћењу кинеских јуана у трговини нафтом.

Широко распрострањена интернационализација јуана повећала би његову ликвидност у иностранству и створила ефикаснији финансијски систем, омогућавајући раст поморског осигурања и прекограничног кредитирања у тој валути.

Ово убрзано раздвајање могло би да гурне глобалну економију ближе "преломној тачки" транзиције са финансијског система заснованог на америчким доларима на мултивалутни систем у ком би се користиле различите валуте из већег броја држава.

Ако би се историја поновила, та транзиција неће бити глатка и укључиваће високу инфлацију и неминовну финансијску кризу. За економије у развоју, убрзано раздвајање у финансијској сфери може бити веома штетно, јер оне и даље зависе од постојећег система финансирања њихове трговине и инвестиција.

Те земље имају на располагању неколико опција како би спречиле овако негативан развој догађаја. за почетак, оне би требало да диверсификују увоз нафте и склопе дугорочне уговоре како би унапред обезбедили снабдевање тим енергентом.

Биогорива такође представљају једно од потенцијалних решења, иако она можда нису еколошки најприхватљивији избор. Развијене економије требало би да сарађују са земљама глобалног југа на развоју производње тих врста горива како би смањиле зависност од сирове нафте, сматрају у "Ејжа тајмсу".

Земље које су веома зависне од америчког долара требало би да почну са диверзификацијом, по могућности са локалним валутама, како би биле спремне за будуће економске шокове.