У Европи се све мање ради: Коме је радна недеља најдужа, а коме најкраће траје

Просечна радна недеља запослених са пуним и непуним радним временом у Европској унији током 2025. године износила је 35,9 сати, док је у Србији трајала 40,6 сати, показују данас објављени подаци "Евростата".

РЗС објавио колике су биле плате у марту: Које професије вуку просек

Ако анализирамо све земље обухваћене анкетом, закључујемо да се прошле године радило дуже само у Босни и Херцеговини - 40,9 сати недељно и Турској – 42,4 сата на недељном нивоу, преноси Танјуг.

У Европској унији је број просечних радних сати у недељи осетно пао у односу на 36,9 сати колико је бележено 2015. године, додаје се у извештају.

Најдужа просечна радна недеља међу чланицама Европске уније забележена је прошле године у Грчкој и износи 39,6 сати рада недељно, следе Бугарска и Пољска са по 38,7 сати, док је у Литванији просечна радна недеља трајала 38,4 сата.

Насупрот томе, најкраће радно време имала је Холандија са просечно 31,9 сати недељно, као и Данска и Немачка са по 33,9 радних сати, уз Аустрију са 34 сата рада недељно.

Посматрано по занимањима, најдуже су радили запослени у пољопривреди, шумарству и рибарству, са просечна 42 сата недељно.

Менаџери су просечно радили 40,6 сати недељно, док су припадници оружаних снага бележили приближно 39,4 сата рада. Најкраће радно време имали су радници на једноставним пословима са просечно 31,8 сати недељно, административни службеници са 34 сата и запослени у услужним и продајним делатностима са 34,5 сати рада седмично, наводи се на веб страници "Евростата".