Кола се увек сломе на српском сељаку: Хоће ли бити другог дела подстицаја за пољопривреднике

Увек се кола сломе преко леђа српског сељака. Тако је било и овај пут. У вакууму смене власти, највероватније ће остати без друге рате директних подстицаја за биљну производњу (субвенције за декларисано семе). Рок за расписивање јавног позива био је 1. новембар 2026. године. Тај датум се поклапа са завршетком оптималног рока за јесењу сетву пшенице, за коју је овај новац пољопривредницима био намењен.

Министар пољопривреде у техничком мандату Драган Гламочић најпре је саопштио да нема политички легитимитет да доноси одлуке о исплати субвенција и подстицаја пољопривредницима јер су "грађани на изборима одлучили другачије, као и да је планирао измене у начину исплате подстицаја".

Данас је кориговао своје изјаве и поручио да у буџету тренутно нема довољно расположивих средстава. Он је навео да износ до 17.000 динара по хектару није био обећан као загарантована исплата свим произвођачима.

Гламочић: Нема новца за другу рату субвенција по хектару, ускоро 14 јавних позива за пољопривреднике

Навео је и да ће могућност исплате друге рате бити размотрена тек након завршетка правдања раније исплаћених средстава, што је предвиђено до краја године. Гламочић каже да је око 60 одсто пољопривредника до сада оправдало раније исплаћених 18.000 динара рачунима за набављени репроматеријал.

Реаговала је Студентска листа саопштењем да раније донете одлуке морају да се спроводе, а обавезе морају да буду исплаћене у складу са утврђеним календаром. Истичу да технички мандат не ослобађа владу и министарства институционалне одговорности.

"Раније донете одлуке морају се спроводити, а обавезе исплаћивати у складу са утврђеним календаром. Средства за субвенције већ су предвиђена буџетом, а рокови исплате утврђени су док Влада није била у техничком мандату", наводе у саопштењу.

У Београду је поништено пет јавних позива за доделу субвенција, иако су већ објављене прелиминарне и коначне ранг-листе.

"Поништавање конкурса Града Београда додатно угрожава пољопривреднике, који ће за заштиту својих права морати да користе доступне правне механизме. То значи дуготрајне поступке и додатне трошкове за људе који већ сносе највећи део производног ризика", наводе у саопштењу из Студентске листе.

Економисти кажу да не могу пољопривредници да трпе и да изговор за неисплаћивање субвенција не може бити вакуум док не дође до преузимања нове власти. 

Декан Економског факултета у Београду Жаклина Стојановић потврђује да влада у техничком мандату има обавезу да испуни раније преузете обавезе према пољопривредницима.

"Овде се ради о стратешкој грани привреде. Говоримо о производњи хране која подједнако погађа и произвођаче и потрошаче, дакле комплетно становништво Србије. Нема простора да се политика која се бави овако важном делатношћу дефинише од мандата до мандата", истакла је Стојановић.

Наш избор

Висока цена уласка у ЕУ за српску пољопривреду: Шта можемо да научимо из лошег примера Хрватске

Професорка Пољопривредног факултета у Београду Наталија Богданов повећање директних подстицаја обећано након протеста пољопривредника пре три године и да је држава од тада имала довољно времена да планира средства.

"Већ почетком године било је јасно да би исплата могла бити доведена у питање, јер Уредбом о расподели пољопривредних подстицаја нису била предвиђена средства за регресирање сертификованог семена. Тако да нема места изненађењу. Још од јануара смо могли слутити да ће бити проблем са тим подстицајем, односно регресом за сертификовано семе када дође крај године", истакла је професорка Богданов за РТС.

Пољопривредници тврде да је 2023. потписан споразум и да није тачно да је само усмено обећано да ће друга рата износити 17.000 динара.

"У новембру 2023. године договорено је да се исплати основна субвенција од 18.000 динара по хектару, затим до 17.000 динара за сертификовано семе, да повраћај акцизе буде 50 динара по литру, да се уреди тржиште пољопривредних производа и реши проблем дугова према ПИО фонду", рекао је председник Иницијативе за опстанак пољопривредника за РТС.

Додао је да је већ наредне године исплаћено за семе 10.000 динара по хектару јер, наводно нису могли да исконтролишу рачуне.

"У 2025. години исплаћена је субвенција за семе до 17.000 динара, а сада нема пара иако тврде да је повећан буџет за пољопривреду. Неколико година траје суша и људи су у беспарици, рачунали су да субвенцију искористе за отплату рата за кредите. Звали су ме из три банке да питању каква је финансијска ситуација и да ли пољопривредници могу да уплате рате за кредит јер су уочили да многи касне", рекао је Филиповић.

Студентска листа најављује да ће успоставити Заштитника грађана за очување земљишта, водних ресурса и прехрамбене независности, као и локалне агропарламенте и кровни национални Агропарламент. 

"Они ће омогућити институционални дијалог пољопривредника, откупљивача, складиштара и прерађивача, што је неопходно за уређење тржишта и праведније услове производње и продаје", наводе у саопштењу.