Упознајте главне кандидате за наследника Кристин Лагард

Трка за наследника Кристин Лагард ушла је у веома интензивну фазу након што је она званично најавила да ће у фебруару наредне године напустити Европску централну банку (ЕЦБ).

Шефица Европске централне банке Кристин Лагард поднела оставку: Функцију напушта у фебруару

Два водећа кандидата су добро позната имена у круговима централних банака еврозоне: Шпанац Пабло Ернандес де Кос, одмерен економиста познат по свом тихом ауторитету, и Холанђанин Клас Нот, некадашњи заговорник строге монетарне политике (јастреб), чији је боравак у Савету гувернера ЕЦБ-а оставио сложеније наслеђе.

Недавна анкета агенције "Блумберг" међу економистима показује да Де Кос има благу предност: 12 испитаника изабрало је њега, док се за Нота определило њих деветоро. Ова анкета пружа увид у преференције стручњака, али не представља прогнозу коначног исхода. Одлуку о именовању донеће лидери ЕУ, при чему ће на преговоре вероватно утицати захтеви појединих држава, као и друга упражњена места у ЕЦБ.

На избор ће утицати и политичко трговање око онога што ће вероватно бити "пакет-аранжман", који укључује и попуњавање два места у Извршном одбору ЕЦБ-а која ће остати упражњена у јануару, односно мају, наводи "Политико".

Одмерени Де Кос

Де Кос, економиста са докторатом Универзитета у Мадриду, почео је да ради у Банци Шпаније 1997. године. Године 2004. преселио се у Франкфурт, где је радио као саветник Извршног одбора ЕЦБ-а, након чега се вратио у шпанску централну банку. Напредовао је у служби све док није постао гувернер, а ту функцију обављао је од 2018. до 2024. године.

ЕУ ризикује да постане "болесник света"

На том положају успео је да поврати углед Банке Шпаније, који је био нарушен низом погрешних потеза пре и током финансијске кризе.

Његов стил је ненаметљив: он је, условно речено, "умерени голуб" – што значи да, поред инфлације, већу пажњу посвећује привредном расту и запослености него што то чине "јастребови".

Ипак, када је инфлација нагло порасла 2022. године, Де Кос је подржао заокрет ЕЦБ-а ка вишим каматним стопама. Такође, нема много разумевања за владе које одлажу неопходне реформе пензионог система; док је био на челу Банке Шпаније, објавио је оштру критику владе Педра Санчеза.

Де Коса је дуго припремао претходник Кристин Лагард, Марио Драги, чија реч и даље има велику тежину у европским економским расправама и могла би утицати на ставове појединих земаља док разматрају кога да поставе на чело ове франкфуртске институције.

С обзиром на то да се Француска суочава са све већим притиском дугова, искуство које Де Кос има као економиста Банке Шпаније из периода кризе у еврозони могло би уверити владе земаља ЕУ да је он најбољи избор.

Међутим, политичка рачуница би могла ићи на штету овог Шпанца. Француска жели да обезбеди позицију главног економисте Европске централне банке, која постаје упражњена у мају 2027. године. Неки званичници би можда желели да избегну ситуацију у којој би и председник ЕЦБ-а и главни економиста долазили из високо задужених земаља.

Будући да је инфлација изнад циљаног нивоа, а еврозона је 2022. године претрпела снажан инфлаторни шок, неки лидери би могли дати предност кандидату који је у прошлости заузимао изразито "јастребовски" (рестриктивни) став.

Ту на сцену ступа Клас Нот.

Нот: Од "јастреба" до прагматичара

Нот такође поседује снажну економску потпору, будући да је докторирао на Универзитету у Гронингену. Након почетних ангажмана у холандској централној банци (ДНБ) и Међународном монетарном фонду, преузео је високе функције у холандском Министарству финансија, а затим се вратио у ДНБ, којом је руководио од 2011. до 2025. године.

Такође је председавао Одбором за финансијску стабилност , глобалним телом задуженим за праћење ризика по финансијски систем.

Драгијев извештај о конкурентности: "Немогућ план", да ли је ЕУ осуђена на "спору агонију"?

Током већег дела Драгијевог мандата, Нот је био чврст заговорник рестриктивне политике (јастреб) и јавно је критиковао мере подстицаја које је спроводила ЕЦБ. У септембру 2019. године, тај пакет мера назвао је "несразмерним".

Његов однос са руководством ЕЦБ-а био је складнији током мандата Кристин Лагард. Подржао је њен пакет мера за одговор на кризу изазвану пандемијом, као и Механизам за заштиту трансмисије – потенцијално радикалнији инструмент од било ког уведеног у време Марија Драгија, који омогућава ЕЦБ-у да откупљује неограничену количину дуга појединачне земље чланице ЕУ.

Нот је био међу првима који су се залагали за повећање каматних стопа када је инфлација почела нагло да расте, али је с временом почео да важи за "прагматичног јастреба" и тимског играча.

Заговорници тврде да би председник који заступа рестриктивни став могао помоћи Европској централној банци да пружи подршку економијама јужне Европе током дужничке кризе, а да истовремено увери потрошаче и инвеститоре да банка остаје посвећена стабилности цена.

Чињеница да је Нот раније обављао функцију председавајућег Одбора за финансијску стабилност у оквиру групе Г20 такође би могла да му иде у прилог.

Немачке амбиције могле би представљати препреку, с обзиром на то да би избором Нота "јастребови" из северне Европе већ искористили своју прилику да поставе шефа ЕЦБ. Уз то, поједини гувернери са дугим стажом и даље сматрају Нотов јавни разлаз са Драгијем чином нелојалности.

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да ће одлука бити донета до краја године, а министри земаља еврозоне требало би да се окупе у оквиру Европског савета средином децембра.