НБС прогнозира пад инфлације: Када би цене могле да крену у рикверц

Према мајској централној пројекцији очекује се да ће међугодишња инфлација од другог тромесечја опадати, а да ће израженији пад бити у другој половини године, тако да ће крајем године инфлација бити упола нижа него у марту, када је износила 16,2 одсто, наводи се у мајском извештају о инфлацији који је недавно усвојио Извршни одбор Народне банке Србије, а који је данас представила НБС.

Из централне банке наводе да ће у смеру ниже инфлације деловати досадашње заоштравање монетарних услова, слабљење ефеката глобалних фактора, који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду и успоравање увозне инфлације.

У извештају се истиче да би скоро сви фактори из међународног окружења требало у наредном периоду да утичу на постепено успоравање инфлације.

"Кључне претпоставке опадајуће путање инфлације коју очекујемо јесу кретање цена примарних производа у складу са фјучерсима, као и даље смањење инфлације у свету, пре свега у зони евра", наводи се у извештају.

Додаје се да су светске цене хране последњих месеци смањене, али да се у наредном периоду очекује и знатније смањење. Када је реч о ценама горива, очекује се да ће цене нафтних деривата ове године бити главни дезинфлаторни фактор, уколико се светска цена нафте буде кретала у складу са фјучерсима.

Очекује се да допринос цена нафтних деривата у другом тромесечју пређе у негативну зону и да се тамо задржи до краја године. Када је реч о ценама воћа и поврћа, очекује се да ће се оне са садашњег релативно високог нивоа постепено вратити свом дугорочном тренду, који одговара расту цена непрехрамбених производа и услуга.

Очекује се и тенденција смањења доприноса међугодишњој инфлацији и од непрехрамбене инфлације.

Анализа РТ Балкан: Колико на инфлацију утичу похлепа и високе трговачке марже

Повратак инфлације у границе циља средином 2024.

"Податак о априлској међугодишњој инфлацији у Србији од 15,1 одсто потврђује да је врхунац инфлације иза нас и да претходно предузете мере монетарне политике дају резултате", изјавио је вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Жељко Јовић и навео да ће инфлација у наредним месецима наставити да опада и да се очекује да крајем године буде на двоструко нижем нивоу него што је била током првог тромесечја.

Он је рекао да се повратак инфлације у границе циља од 3 +/- 1,5 одсто очекује средином 2024. године. Говорећи о главним економским показатељима и пројекцијама навео је да упркос слабијем резултату у првом тромесечју, није мењана пројектована стопа раста бруто домаћег производа за ову годину од 2,0 до 3,0 одсто.

"Разлог су пре свега спољнотрговинска кретања, која надмашују сва очекивања и наставак високог прилива страних директних инвестиција. Структура пројектованог раста је мало другачија и повољнија са становишта обезбеђења одрживости привредног раста. Сада очекујемо позитиван допринос нето извоза, као и позитиван допринос приватних инвестиција, што у нашој фебруарској пројекцији није био случа", рекао је Јовић.

Народна банка је задржала пројектовану стопу раста бруто домаћег производа (БДП) за ову годину у распону од 2,0 до 3,0 одсто, колико је очекивано и у фебруару. Привредни раст ће, наводе, и даље водити домаћа тражња, пре свега приватна потрошња захваљујући расту запослености и зарада, али се очекује и благ позитиван допринос, уместо неутралног, приватних инвестиција.

Из централне банке истичу да неизвесност око остварења пројекције инфлације и БДП-а и даље највише потиче од фактора из међународног окружења, односно изгледа за глобални привредни раст, цена енергената и примарних производа на светском тржишту, као и степена заоштравања монетарних политика водећих централних банака и глобалних услова финансирања.