Плафон дуга руши имиџ САД: Стална борба око границе задуживања поткопава статус економске суперсиле

Амерички утицај на светску економију нагризају политичке ране које је сама себи нанела изнутра, са опасним застојем око горње границе дуга, што доводи до поновног преиспитивања надмоћног статуса долара у глобалној трговини и финансијама, пише "Блумберг". Док се Америчке федералне резерве (ФЕД) боре да обуздају инфлацију, низ пропадања банака и политички ћорсокак у који је влада упала због немогућности да се даље задужује, угрожавају престиж САД.

"Блумберг" наводи да су геополитичка превирања све већа, подсећа да САД помажу Украјини у њеном сукобу са Русијом, да су у ривалитету са Кином и указују да су "два противника спремна да искористе сваки погрешан корак креатора политике у Вашингтону" - као што је прво неизвршење америчког дуга. Зато су, како наводе, упозорења о паду америчког престижа свеприсутна.

"Све што нас удаљава од тога да нас посматрају као светску резервну валуту, да будемо најсигурнија, најликвиднија имовина на свету, лоше је за амерички народ, лоше за долар и за америчку владу", рекао је Бет Хамак шеф глобалне финансијске групе у "Голдман Сакс-у" за "Блумберг телевизију".

Долар је валута која се најчешће користи у трговинским и финансијским трансакцијама. Такође чини нешто мање од 60 одсто званичних девизних резерви централних банака, што је најнижа вредност у последњих четврт века и знак да његова доминација опада.

У овим несигурним временима, једва да прође дан, а да нека земља не најави постепени потез у промовисању употребе сопствене валуте. Кина, Индија и Русија, између осталих нација, поново су покренуле дугогодишњи разговор о дедоларизацији као начину да се потврди сопствена хегемонија – али и као осигурање од америчких санкција попут оних које се користе за кажњавање председника Владимира Путина и да се изолује Иран након што је поново покренуо свој програм нуклеарног наоружања.

Симулације дана Д од Волстрита до Шангаја

Није то само ствар геополитике. Како Есвар Прасад, аутор књиге "Будућност новца", каже, стубови који подржавају долар почињу да се климају.

"Све је теже посматрати САД као динамичну економију са дубоким и здравим финансијским системом, подржану снажним процесом креирања политике са контролама и равнотежама", каже професор Универзитета Корнел.

Инвеститори можда не би обратили много пажње на позив бразилског председника Луис Ињасиа Лула да Силве на окончање владавине долара, да то није урадио током државне посете Кини у априлу. Још алармантније је политичко надметање у Вашингтону око лимита дуга, спектакл који је на запрепашћење многих постао рутина у последњих четврт века, више пута доводећи нацију на ивицу кризе.

Џејми Дајмон, који као главни извршни директор "Џеј Пи Моргана" председава највреднијом светском банком, успоставио је кризни штаб како би се припремио за оно што би било "катастрофално" неизвршење обавеза - догађај који би, према речима министра финансија Џенет Јелен, могао наступити већ 1. јуна. Ривали од Волстрита и до Шангаја спроводе сопствене симулације дана Д.

После три састанка, амерички председник Џо Бајден и председник Представничког дома Кевин Макарти изразили су оптимизам да је могуће подићи лимит до рока који је најавила Џенет Јелен.

Као што су многи економисти, укључујући Сару Хаус из "Велс Фарго", тврдили, "не морате чак ни да не платите дуг да би дошло до стварне штете у привреди. У "Блумберг економиксу", тим предвођен главним америчким економистом Аном Вонг моделирао је сценарио у којем дуготрајни сукоб доводи до повећаног стреса на тржишту, а Министарство финансија је принуђено да смањи социјалну потрошњу како би дало приоритет средствима за отплату дуга. Они конзервативно процењују да би бруто домаћи производ могао да се смањи по стопи од 8% на годишњем нивоу у другој половини као резултат.

Кроз ратове, рецесије и пандемију, Американци су имали користи од тога што су државне обвезнице биле најмање ризична имовина и сигурно уточиште, омогућавајући савезној влади да се финансира често по нижим трошковима од својих колега. 

Чак и ако договор у последњем тренутку спречи неизвршење обавеза, репутација Америке као земље која поштује своје дугове могла би да буде погођена, а последице ће трајати месецима или чак годинама.

Треба узети у обзир да су на недавној аукцији четворонедељних државних акција – најкраћег рока доспећа – купци захтевали рекордан принос од 5,84%, што је највећи за све државне записе од 2000. године.

Мање изражен пораст трошкова позајмљивања би ипак повећао терет сервисирања постојећег дуга и приморао Белу кућу и поларизовани Конгрес да донесу тешке одлуке о томе где да смање потрошњу. Било би мање новца за улагање у инфраструктуру, чистију енергију и за огромне субвенције које је влада увела да подстакне производњу високе технологије како би се такмичила са Кином.

Потенцијал неуспеха Конгреса да реагује на време није једини чин самосаботаже који изазива сумње да ли САД треба да остане у центру глобалног финансијског система. Неуспех ФЕД-а да се позабави очигледним ризицима које растуће каматне стопе представљају за билансе регионалних банака, отвара питања о његовим способностима надзора.

"Док су финансијске кризе саставни део историје, поновљени надзорни и регулаторни пропусти ће поткопати поверење света у ФЕД и умањити дугорочну привлачност долара", сматра Марк Собел, који је раније био задужен за надзор америчке валутне политике у Министарству финансија.

То поверење делимично произилази из високог стандарда етике у америчким независним институцијама, где се цени изолација од политичког мешања и придржавање строгог етичког кодекса. Недавна открића о активном трговању акцијама од стране званичника ФЕД-а у комитету централне банке за одређивање каматних стопа — што је довело до две оставке — и о томе да је судија Врховног суда Кларенс Томас прихватао поклоне и путовао без откривања њих, још су један трн у оку за САД.

САД нису једина напредна економија која сама себи прави проблеме. Неки окривљују излазак Велике Британије из Европске уније за смањење привлачности нације као места за пословање страних инвеститора. Земља се бори да поврати политичку стабилност од референдума 2016. године.

Ризик од глобалног краха

Битка са високим улозима око ограничења задуживања такође би могла имати импликације на безбедност САД. Директорка Националне обавештајне службе Аврил Хејнс упозорила је 4. маја да ће неизвршење обавеза имати геополитичке импликације, и да је готово извесно да ће Русија и Кина настојати да искористе тренутак да прогурају пропаганду кроз "информационе операције". Она је додала да би неизвршење обавеза створило "глобалну неизвесност" у вези са вредношћу долара, руководства САД и америчких институција.

Маркус Ноланд, извршни потпредседник Петерсоновог института за међународну економију, пише да би Кина искористила прилику да се представи као "бенигни, поуздани лидер" за разлику од "непоузданог хегемона" како би проширила свој утицај.

"За Конгрес који је опседнут позицијом Америке у односу на Кину, идеја да ће постићи аутогол и пружити Кини такву прилику изгледа несхватљива", закључује Ноланд.

Бајден већ показује како драма о ограничењу дуга приморава САД да се повуку са светске сцене: председник је одложио планиране посете Аустралији и Папуи Новој Гвинеји након овонедељне посете Јапану на састанак Групе седам како би се вратио у Вашингтон да преговара са републиканцима. Промена распореда значи да ће Бајден пропустити кључну прилику да се састане са лидерима пацифичких острва у Порт Морсбију, што је одлука која прети да поткопа напоре администрације да ојача везе у Пацифику у покушају да се супротстави кинеском утицају.

Нису само амерички ривали ти који се љуте на очигледно занемаривање Вашингтона за колатералну штету коју америчка политика наноси. Пријатељи су чак више него непријатељи поднели терет кроз ФЕД-ово повећање каматних стопа, које је повећањем вредности долара у односу на њихове сопствене валуте приморало њихове централне банке да одговоре на исти начин.

Током семинара на пролећним састанцима Међународног монетарног фонда у априлу, Фелипе Медала, гувернер централне банке Филипина, приметио је да су САД после Другог светског рата искористиле свој утицај и економску моћ да осмисле глобални финансијски систем градећи свој имиџ, а да земље попут његове плаћају цену.

Међутим, трајна предност долара није загарантована. Као што је Данијел Фрид, економиста у Конгресној канцеларији за буџет, приметио у радном документу објављеном у априлу, ратна или финансијска криза могу бити довољне да свргну једну светску доминантну валуту у корист друге када економија друге престигне другу по величини. Тако је холандски флорин на крају уступио место британској фунти, која је постала доминантна у 19. веку, док је ова друга попустила пред доларом у годинама после Другог светског рата.

Приближава се дан Д: Седам сценарија судњег дана ако САД пробије плафон дуга

Извештај економиста "Голдман Сакса" из марта 2022. наводи неколико паралела између фунте почетком 20. века и садашњег долара, укључујући мали удео обима глобалне трговине у односу на доминацију валуте у међународним плаћањима; погоршање позиције нето стране активе, углавном као последица растућег дуга и потенцијално неповољна геополитика.

"Суштина је да да ли ће долар задржати свој статус доминантне резервне валуте зависи, пре свега, од политике САД", написали су они.

Могло би се вечно расправљати да ли је Америка умањена суперсила. Али и даље се може похвалити економијом која је била око 7 билиона долара већа од кинеске на крају 2022. Штавише, као што су Јелен и многи други приметили, не постоји очигледна замена за долар. Истичући недостатак алтернатива, анкета читалаца "Блумберг њуза" показала је да су америчке обвезнице друга најпопуларнија имовина за куповину - после злата - у случају неиспуњавања обавеза.

Прогнозе о алтернативи долару

Још почетком 1990-их, неки су веровали да је јапански јен на путу да замени долар, док су неки видели евро као потенцијалну замену. Обе прогнозе су се показале погрешним. Бројне су баријере да јуан замени долар, почевши од ослањања Пекинга на контролу капитала како би се заштитио од наглих кретања курса.

"Доминација долара изгледа неприкосновена упркос флуктуацијама у његовој вредности или квалитету америчке владе", каже Кетрин Шенк, професор економске и друштвене историје на Универзитету у Оксфорду.

Дакле, укратко, драма о плафону дуга можда и није пребрзи догађај који одузима долару плашт. Али то није разлог за самозадовољство.

"Примат долара је национално благо. То нам омогућава да финансирамо нашу владу за 20 до 50 базних поена јефтиније него што би иначе. То нам омогућава да апсорбујемо шок као што је смањење нашег кредитног рејтинга из 2011. године. Све је то сада изложено ризику у смислу дугорочних ефеката", рекао је бивши економски саветник Бајденове администрације Далип Синг на "Блумберг телевизији".