Економија
Приближава се дан Д: Седам сценарија судњег дана ако САД пробије плафон дуга
"Ова ситуација би заиста могла да метастазира и да сруши цео финансијски систем, што би на крају уништило економију", каже Марк Занди, главни економиста агенције "Мудис"
Уколико се посланици владајуће Демократске и опозиционе Републиканске странке у Конгресу ускоро не договоре о подизању лимита за јавни дуг, Министарство финансија неће моћи да се задужи и исплати доспеле обавезе. Иако ово многима звучи готово невероватно, економисти упозоравају на најгоре исходе ако Конгрес не успе да подигне савезно ограничење задуживања до дана Д, који наступа почетком јуна.
Лидери из Конгреса и Беле куће покушавају да постигну споразум о подизању горње границе савезног дуга, а економисти и финансијски стручњаци предвиђају финансијски хаос, ако се то не догоди, пише "Вашингтон пост".
"То би била смртоносна комбинација. Ова ситуација би заиста могла да метастазира и да сруши цео финансијски систем, што би на крају уништило економију", каже Марк Занди, главни економиста рејтинг агенције "Мудис".
Секретарка финансија Џенет Л. Јелен рекла је да ће буџет моћи да одржи операције до 1. јуна пре него што остане без новца ако влада не може да позајми више. Тај одређени рок – познат као Дан Д – зависи од пореских прихода и расхода, који могу драматично да варирају из недеље у недељу.
Шта ће се даље десити, такође је тешко предвидети. Каскадни утицаји неплаћања би се вероватно погоршали — пауза у федералним плаћањима би наштетила привреди, што би нашкодило берзи, што би заузврат још више нашкодило привреди... Тешко је израчунати интеракцију између колапса приватних рачуна, растућих каматних стопа и дестабилизованог глобалног финансијског система.
Неке процене сугеришу да би више од 8 милиона радних места могло бити избрисано. Стопе на хипотекарне кредите би могле порасти за више од 20 процената, према неким пројекцијама, а економија би се смањила за онолико колико је била током Велике рецесије 2008. године.
Али, оно што економисти наглашавају изнад свега је непредвидивост - посебно ако кршење буде трајало недељама или месецима. Стручњаци наглашавају да су најгори сценарији мало вероватни ако законодавци само за длаку пропусте рок, можда за неколико сати или чак неколико дана, али да се ризици драматично повећавају ако застој потраје.
"Не знамо: ово се никада није догодило. Оно што ме толико брине је што не могу да предвидим, а мислим да нико не може, јесте: Шта се дешава дан после дана Д?", рекла је Клаудија Сахм, либерални економиста која је радила у Америчким федералним резервама (ФЕД).
Ево неких исхода који стручњаке највише брину.
Пад акција
"Волстрит" би вероватно био прво место проблема. До сада, финансијска тржишта нису много прешла преко горње границе дуга. Цена за заштиту од неизвршења обавеза америчке владе је порасла, као и трошкови државних обвезница које доспевају око крајњег рока дуга — што одражава сумњу у отплату. Али, ти потреси још нису видљиви за већину домаћинстава. Очекује се да ће се то променити наредних дана. Шок од пропуштеног плаћања би утицао на финансијски систем - акције, обвезнице, заједничке фондове, деривате - пре него што би се проширио на ширу економију, кажу стручњаци.
Акције ће вероватно пасти због очекивања ширег економског пада, како каматне стопе расту и инвеститори повлаче средства са тржишта како би сачували свој приступ краткорочном новцу. Банкарски сектор који је већ опрезан у погледу нових зајмова могао би додатно да успори.
Агенција "Мудис" је проценила да би цене акција могле пасти за отприлике једну петину, што би уништило 10 билиона долара богатства домаћинстава и уништило пензионе рачуне милиона Американаца. Бела кућа је проценила да би пад могао да иде и до 45 одсто.
Тржиште обвезница од 46 билиона долара такође би задрхтало, пошто се вредности постојећих обвезница Министарства финансија урушавају због већих приноса на нове. А предузећа би вероватно зауставила експанзију - што би додатно смањило вредност акција.
Изненадна рецесија
Ако неспособност плаћања потраје, утицај би се брзо проширио са финансијских тржишта на ширу економију. Пад богатства домаћинстава широм земље, изазван распродајом на Волстриту, смањио би потрошњу, што би такође наштетило компанијама. А пораст каматних стопа би отежао добијање кредита или покретање малог бизниса. То би, такође, могло да сруши тржиште некретнина, које је већ почело да се хлади. Недавни извештај прогнозира да би стопе на хипотеке могле да порасту изнад 8 процената, што би смањило продају станова за невероватних 23 процента. И грађевинска индустрија и други сектори би такође осетили тај удар.
Најдрастичнији утицај могао би бити пауза у редовним федералним исплатама десетинама милиона америчких породица, укључујући старије особе за здравствено и социјално осигурање и људе који се ослањају на народне кухиње. Предвиђено је да ће савезна влада ове године потрошити око 6 билиона долара, што значи отприлике 16 милијарди долара дневно. Не иде све то директно у домаћинства, наравно, али је огроман новац који преко ноћи нестаје из привреде.
Откази за хиљаде службеника
Влада САД има процедуру за случај да Конгрес не успе да одобри нови буџет: агенције чија потрошња није одобрена припремају раднике за одморе, дајући упутства одређеном "основном" особљу да настави да раде без плате. Била су три оваква искључења која су трајала најмање цео дан током протекле деценије. Сви радници обично добијају надокнаду након тога.
"Али, достизање горње границе дуга можда не изгледа баш тако", кажу стручњаци. Канцеларија за управљање и буџет Беле куће још није објавила упутства за затварање у вези са дугом, за које неки буџетски аналитичари кажу да би било тешко, јер још није познато која плаћања влада неће моћи да испоштује. То би се могло променити како се рок ближи, али за сада не постоји приручник за задржавање чак и основних федералних службеника на послу.
Неизвесност би могла да утиче на америчко војно особље, као и на инспекторе за безбедност хране, контролоре летења и раднике на другим виталним пословима. Савезна влада је највећи послодавац у земљи, са отприлике 4,2 милиона стално запослених, према Истраживачкој служби Конгреса. Национално удружење државних службеника, које представља скоро 75.000 федералних радника, тражило је да се оспори уставност ограничења дуга, наводећи његов потенцијални утицај на савезне раднике.
Социјално осигурање и "Медикер" пропуштају плаћања
Више од 60 милиона људи, углавном старијих, прима месечне исплате социјалног осигурања, док још толико људи зависи од здравственог програма "Медикер".
Неки републиканци су тврдили да савезна влада може да настави да исплаћује ова плаћања чак и без задуживања тако што ће преусмерити приходе од пореза. Али, стручњаци за буџет су скептични да ће Министарство финансија имати могућност да на време исплати ове бенефиције старијим особама, посебно ако кршење потраје недељама или месецима.
Ако влада и даље може да изврши нека плаћања са приходима од пореза, администрација ће можда морати да бира између слања чекова старијим особама и плаћања камата на дуг. Али, одустајање од тих плаћања камата да би социјално осигурање и "Медикер" функционисали могло би погоршати оно што би вероватно била ионако тешка финансијска криза у том сценарију судњег дана.
Раст трошкова задуживања у САД
Савезна влада је у могућности да позајми новац релативно јефтино, јер се на њега гледа као на веома сигуран кредитни ризик, али нико, у нормалним околностима, не очекује да би могла пропустити било која плаћања. Сигурност америчких државних обвезница учинила их је суштинским елементом у светском финансијском систему.
Служећи као резерве за све, од централних банака страних земаља до фондова тржишта новца, амерички трезори су широко признати као једна од најсигурнијих и најликвиднијих доступних инвестиција, подржана пуном вером и кредитом владе САД.
Сваки финансијски инструмент чија је вредност заснована на обвезницама трезора могао би бити избачен из квара након пробијања горње границе дуга, уз нагли пад цена који би довео до волатилности и неизвесности широм света.
Економисти кажу да би попуст који су Сједињене Државе уживале деценијама на задуживање могао престати. Једна процена Института Брукингс, показала је да би прекорачење границе дуга могло да повећа трошкове федералног задуживања за 750 милијарди долара у наредној деценији.
Глобално ширење кризе
Многе нације чувају своје финансије купујући велике количине дуга америчке владе, који се сматра једном од најсигурнијих средстава на свету. Али, прекорачење горње границе дуга могло би да смањи вредност тих обвезница, што би оштетило резерве многих земаља.
Економисти страхују да би то драматично повећало редове земаља које се даве у дуговима, попут Шри Ланке и Пакистана, уз потенцијални пораст протеста и глобалну геополитичку нестабилност. Напор Федералних резерви да повећају каматне стопе током прошле године како би се обуздала инфлација већ је умањио вредност америчких обвезница за многе нације. А према Савету за спољне односе, више од половине светских девизних резерви држи се у америчким доларима - отприлике три пута више од било које друге валуте.
Пад долара и престижа САД
Банкрот би могао да нашкоди положају САД на светској сцени, кажу стручњаци, откривајући дубину унутрашње политичке дисфункције земље.
Финансијски стручњаци већ прате неке ране знаке да светска економија почиње да губи своју зависност од долара, а земље попут Бразила и Малезије позивају нације да чешће тргују другим валутама. Отприлике 60 одсто размене страних валута и даље се обавља у доларима, али неиспуњење америчког дуга — које би могло да изазове пад вредности долара — могло би то да промени.
Јелен је у четвртак у Јапану, рекла новинарима да би неиспуњење обавеза такође ризиковало да поткопа глобално економско вођство Америке и постави питање о способности САД да брани своје националне и безбедносне интересе.
Можда је у питању и нешто фундаменталније. Кредибилитет влада делимично је везан за њихову способност да одговоре на кризу.
Пробијање горње границе дуга би довело у сумњу способност савезне владе не само да одговори на хитне случајеве, већ и да испуни једну од својих најелементарнијих функција - плаћање рачуна. Ако Сједињене Државе то не могу да ураде, грађани и лидери у другим земљама би се могли запитати, шта све друго још више не могу?
"То би нарушило глобално поверење у наш политички систем, јер је део нашег положаја у свету заснован на међународном поверењу да је наш политички систем у основи функционалан. А ово би показало да није", рекао је Данијел Бергстресер, ванредни професор финансија на Међународној пословној школи Универзитета Брандеис.
