Економија

"Блумберг": Енергетска криза у Европи изазваће вишегодишње несташице и рестрикције

Да би заменила руски гас, Европа купује гориво које је раније ишло земљама у развоју
"Блумберг": Енергетска криза у Европи изазваће вишегодишње несташице и рестрикцијеwww.globallookpress.com © Sina Schuldt/dpa

Рачуни ће бити високи, али Европа ће преживети зиму: купила је довољно нафте и гаса да прегура грејну сезону.

Много веће трошкове сносиће најсиромашније земље света, које су због изненадне велике потражње Европе искључене са тржишта природног гаса.

Због тога земље у развоју нису у стању да задовоље садашње и будуће потребе, а највероватније последице - затварање фабрика, све чешће и дуготрајније несташице струје, распиривање друштвених немира - могле би да се протегну у наредну деценију.

"Забринутост за енергетску безбедност у Европи покреће енергетско сиромаштво у свету у развоју", рекао је "Блумбергу" енергетски аналитичар из "Креди свис" групе Сол Кавонић. Наводи и да Европа исисава гас из других земаља без обзира на цену.

Тренутна енергетска криза у Пакистану, Индији, Бангладешу и на Филипинима је мало лакша, али свако олакшање ће бити привремено.

Ниже температуре ипак стижу, а шансе да се обезбеде дугорочне залихе су мале. Јак амерички долар само је закомпликовао ситуацију, приморавајући земље да бирају између куповине горива или плаћања дуга. У овим околностима, глобални добављачи горива све су опрезнији у погледу продаје земљама које би могле бити на путу ка неуспеху.

У срцу ове ситуације је реакција Европе на смањене испоруке енергената. Одсечене од руског гаса, европске земље су се окренуле "спот тржишту", где су енергенти који немају купце доступни за испоруку у кратком року. Са порастом цена, неки добављачи у јужној Азији једноставно су отказали дуго заказане испоруке у корист бољих прилика на другим местима, кажу трговци.

Истовремено, Европа убрзава изградњу плутајућих увозних терминала како би у будућности допремила више горива. Немачка, Италија и Финска су обезбедиле погоне. Холандија је почела да увози течни гас (ЛНГ) са нових плутајућих терминала у септембру. Очекује се да ће европска потражња за природним гасом порасти за скоро 60 одсто до 2026, оцењује "Блумберг".

Извозници у Катару и Сједињеним Државама сада примају понуде европских увозника који желе да купе гориво за попуњавање нових капацитета. Први пут, земље у успону као што су Пакистан, Бангладеш и Тајланд су принуђене да се такмиче по цени са Немачком и другим економијама које су неколико пута веће.

"Позајмљујемо залихе енергената других људи" рекао је извршни директор "Витол" групе Расел Харди наводећи да "то није сјајна ствар."

Обично када постоји краткорочна несташица, земље могу да потпишу дугорочне уговоре о снабдевању, плаћајући фиксну стопу за осигурање поузданих испорука годинама. То овог пута не важи. Чак се и понуде за испоруке које ће кренути тек за неколико година одбијају.

Индија није успела да договори испоруке почевши од 2025. Бангладеш и Тајланд су одустали од покушаја да склопе уговоре о испорукама који почињу пре 2026. године, када велике нове фабрике за извоз у Катару и САД планирају да почну да испоручују гориво. Пакистан прошлог месеца није могао да закључи шестогодишњи уговор који би почео следеће године, након што је неколико покушаја краткорочних куповина такође пропало.

Добављачи ЛНГ-а страхују да ове земље неће моћи да плате обећане испоруке. Цена горива је у америчким доларима, а једна пошиљка тренутно кошта скоро 100 милиона долара. Поређења ради, испоруке ЛНГ-а су у просеку износиле 33 милиона долара током 2010их. А трошкови су и даље већи у домаћим валутама јер долар убрзано расте, повећавајући притисак на оптерећене финансије земаља.

Без протока руског гаса у Европу, глобална тржишта гаса ће остати тесна. Спот цене ће остати високе, а без могућности да обезбеде дугорочне испоруке, земље у развоју могу тражити прљавија горива или друге партнере.

Недостатак енергената је већ зближио земље у развоју и Русију. Русија је више него срећна да понуди гориво Пакистану, Индији и другима који су искључени са спот тржишта.

"Успоставили смо контакт са руском страном. Ми смо, наравно, веома заинтересовани за набавку ЛНГ-а. Ако богате земље узму сав ЛНГ, шта ће се десити са нама?", рекао је за државну агенцију Тасс пакистански амбасадор у Русији Шафкат Али Кан.

Док је кинески увоз ЛНГ-а у целини опао делимично због високих спот цена, Пекинг је повећао куповину руског ЛНГ-а уз велики попуст. Испоруке из Русије у Кину до сада су ове године порасле за око 25 одсто.

Сиромашније земље се такође могу окренути јефтинијим горивима попут угља и нафте. Или ће тражити да развију сопствене домаће ресурсе.

Међународна привредна комора Бангладеша позвала је владу да брже крене са истраживањем природног гаса и на копну и у мору како би се заменио скупи ЛНГ. Критичари пакистанске владе питају се зашто нису искористили резерве гаса у деловима земље.

За људе који су забринути због климатских промена и животне средине ово нису добре опције. Угаљ и нафта су много прљавији од гаса. Процес вађења нових фосилних горива је енергетски интензиван и повезан са повећаним загађењем и земљотресима.

Земље у Јужној Америци, попут Бразила и Аргентине, можда ће бити нешто слабије погођене с обзиром на њихова улагања у хидроенергију.

Упркос томе, бразилски увозни рачун се више него удвостручио током првих седам месеци ове године на 3,7 милијарди долара, што је резултат пораста цена у иностранству и кашњења у пројекту домаћег гасовода. Ако кишна сезона ове године буде каснила, Бразил ће можда морати да купи време још већим увозом ЛНГ.

image
VV inauguration
banner