Економија

Лети перје у ЕУ због јефтине украјинске пилетине

Европска развојна банка (ЕБРД) упумпавала је огромне суме новца у украјинске компаније, чији су производи затим преплавили европско тржиште и угозили домаће произвођаче
Лети перје у ЕУ због јефтине украјинске пилетине© David Silverman/Getty Images

Протести пољопривредника широм Старог континента разоткрили су да је, упркос томе што европске владе као највећу претњу виде руску војску, већина тих режима толико крхка - да их могу заљуљати чак и украјинска пилад.

Јер, један од главних разлога због којих је у земљама ЕУ почело да лети перје између власти и фармера, то што је Европска развојна банка, упумпавајући готово милијарду долара у фарме пилића и друге украјинске прехрамбене компаније, подстакла јефтин извоз украјинске живине која је затим преплавила европско тржиште.

"Фајненшел тајмс" тако открива да је Европска банка за обнову и развој од 2022. позајмила 890 милиона долара украјинским произвођачима јаја, живине и шећера.  До чега је то довело, илуструју подаци Еуростата, по којима се, од почетка Специјалне војне операције, увоз живине из Украјине у ЕУ више него удвостручио.

У Пољској која је највећи произвођач пилетине у ЕУ, фармери су зато организовали вишемесечне протесте због одлуке ЕУ да укине ограничења на увоз из Украјине.

Највише су бринули због финансирања, МХП-а, највеће украјинске живинарске компаније, која је добила више од једне петине свих кредита ЕБРД-а у последње две године, а чији је оснивач и извршни директор, Јуриј Косјук, некадашњи саветник бившег украјинског председника Петра Порошенка.

"Живинарска индустрија у Пољској пропада, а једна компанија, МХП се богати. Требало би одмах зауставити бесцарински увоз пилетине и других пољопривредних производа из Украјине", каже пољски опозиционар, некадашњи државни секретар за пољопривреду Јануш Ковалски.

Извршни председник МХП-а Џон Рич у разговору за ФТ негира да његово пословање поткопава пољску производњу, те за то криви смањење субвенција за гориво и прописе везане за климу.

"Ограничавање украјинског извоза нема смисла из политичког угла", тврди Рич, напомињући да је украјински агробизнис "ухваћен" између предстојећих избора широм ЕУ, промена заједничке пољопривредне политике и политичког померања удесно.

Након што су фармери недавно блокирали путеве и луке у Пољској, Француској, Немачкој , па и десетак других земаља, Брисел је напокон пристао да од јуна постави ограничења на увоз живине, меса и шећера из Украјине. Европски пољопривредници могу да одахну, али украјински извозници, овом кораку ЕУ ни најмање се не радују.

Рич се, тако брани, тврдећи да његов извоз уопште није имао значајан утицај на цене у ЕУ јер је његова компанија заправо само преузела тржишни удео од других извозника из Бразила и Велике Британије.

Поновним увођењем ограничења на украјински извоз, Брисел би једноставно "променио лежаљке" и помогао Бразилу да врати лидерску позицију.

МХП, иначе, запошљава 28.000 људи и контролише око 360.000 хектара земље у Украјини — што је подручје веће од Луксембурга, који је чланица ЕУ. Само у 2022. години компанија је прикупила 2,64 милијарде долара прихода.

ФТ пише да је ЕБРД у октобру компанији обезбедила 100 милиона долара од међународног пакета финансирања од укупно 480 милиона долара за МХП, под оправдањем да је компанија "од виталног значаја за украјинску и глобалну безбедност хране" као и да игра "кључну друштвену и економску улогу у Украјини, што постаје посебно важно док је земља у рату".

"Економска безбедност Украјине је у интересу Европе. Украјинска храна је потребна Африци и Блиском истоку", тврди потпредседник блока десног центра ЕПП у Европском парламенту Зигфрид Мурешан.

image