Све дубљи јаз између богатих и сиромашних: Нордијске земље предњаче у неједнакости

Неједнакост у расподели богатства је очигледна широм света, а Европа није изузетак: најбогатијих 10 одсто на континенту поседује невероватних 67 одсто богатства, док доња половина одраслих поседује само 1,2 одсто тог богатства.

Степен до којег је богатство неравномерно распоређено такође значајно варира од земље до земље, показује извештај о глобалној расподели богатства у 2023. банака "Креди Свис" и УБС.

Нето вредност или "богатство" се дефинише као вредност финансијске имовине, плус реална имовина (углавном некретнине) коју домаћинства поседују, минус њихови дугови. Дистрибуција тог богатства мери се Гинијевим коефицијентом: што је већи Гини коефицијент, то је већа неједнакост, при чему нула представља потпуну једнакост.

Међу 36 проучаваних европских земаља, неједнакост богатства 2022. године кретала се од 50,8 у Словачкој до 87,4 у Шведској. Искључујући Исланд, неједнакост у богатству била је прилично висока у нордијским земљама. Финска, Данска, Норвешка и Шведска су све ушле у горњу половину табеле, а Шведска је на врху листе.

Немачка је имала највећи резултат неједнакости у богатству (77,2) међу економским силама "велике четворке" ЕУ, а следе Француска (70,3), Шпанија (68,3) и Италија (67,8). Велика Британија, бивша чланица ЕУ која се још увек сматра једном од "велике четворке" на европском континенту, имала је оцену 70,2.

Белгија (59,6), Малта (60,9) и Словенија (64,4) су пратиле Словачку по најмањој неједнакости у богатству.

Србија се нашла на средини листе са 69,9 – испред Хрватске (69,6), Босне и Херцеговине (69), Црне Горе (68).

За многе је изненађење што нордијске земље генерално имају тако високе резултате када је реч о неједнакости у богатству, посебно зато што се чини да имају веома добре резултате у другим индексима, као што су благостање, расположиви приход и демократске вредности.

Порески систем је најзначајнији разлог зашто Шведска искаче, рекла је за "Еуроњуз" др Лизи Пелинг, шефица истраживачког центра "Арена Иде" са седиштем у Стокхолму.

"Током протеклих деценија укинули смо бројне порезе на богатство. У Шведској тренутно нема пореза на богатство. Такође нема пореза на наследство, поклоне и имовину", рекла је она и додала да успешне међународне шведске компаније, које су имале користи од инвестиција које су направљене новцем пореских обвезника, не враћају та средства.

"Имамо и веома ниске порезе на компаније. То значи да постоји много могућности да се богати људи још више обогате", додала је она.

Гледајући Европу шире, један од најважнијих фактора неједнакости богатства је састав имовине, кажу Естер Сандор и Др Карлос Вакас-Соријано, менаџери истраживања у Европској фондацији за побољшање животних и радних услова.

Стопе власништва некретнина један су од главних фактора који доприносе разликама у расподели богатства.

"Земље са вишим нивоом власништва над кућама имају тенденцију да имају нижи ниво неједнакости у богатству, док земље у којима је приступ другим финансијским средствима преовлађујући, имају тенденцију да имају већу неједнакост у богатству", рекли су истраживачи за "Еуроњуз".

Шандор и Вакас-Соријано су такође рекли да добровољне пензије и животно осигурање играју важну улогу у неједнакостима у богатству.

"У западноевропским земљама је већа вероватноћа да ће људи моћи да штеде за пензију, како зато што имају већи приход, тако и зато што имају бољи приступ добровољним инструментима за приход након пензионисања него грађани источне и јужне Европе", кажу они.