Економија
Синдикати: Бољи општи положај радника, животни стандард и даље лош
Инвеститори који долазе у Србију, нису од оних који омогућавају да радници зарађују више, каже секретар Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић, док Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката указује да многи послодавци не дозвољавају синдикално организовање у својим компанијама
Водеће синдикалне централе у Србији данас ће уместо уобичајених првомајских радничких протеста организовати окупљања на отвореном где ће разговарати са грађанима, а њихови представници за Танјуг истичу да постоји бољитак у положају радника, али да би животни стандард и ниво права запослених могли да буду много бољи.
Секретар Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Зоран Михајловић истиче да помака има, али да се он не дешава темпом и динамиком коју су синдикати очекивали.
"Наша влада се окренула томе да запошљава, односно да попуњава радна места и смањује незапосленост. То се нажалост дешава науштрб плата и иде се на то да се добије на квантитету, али губимо на квалитету", рекао је он.
Оценио је да инвеститори који долазе у Србију, нису од оних који омогућавају да радници зарађују више, па ће синдикати у наредном периоду морати да се боре да се те и плате у целој земљи повећају.
"Борићемо се да у Србију долазе квалитетни инвеститори који ће запошљавати квалификовану радну снагу, која нама у овом тренутку недостаје, јер је велики број наших грађана отишао у иностранство да ради и тамо тражи своју егзистенцију. Ми желимо да наши људи остану овде, а то ће се десити једино када плате буду много веће него што су сада", наводи он и додаје да је важан циљ синдикалне борбе - поштовање запослених и њихових права од стране послодаваца.
Када је реч о синдикалном организовању, истиче да је проценат синдикалног организовања радника у Србији још велики, али да је знатно мањи него пре 15-20 година, за шта је према његовим речима главни разлог гашење бројних предузећа до чега је дошло због њиховог реструктурирања.
Ипак је оптимиста, јер како каже у синдикат долазе млади људи, осећа се нови замах, што враћа наду да вера у синдикат и синдикално организовање постоји.
"Млади људи улазе у синдикат, највише оног тренутка када осете потребу, а то је када буду угрожени на својим радним местима, када траже неку правду и тада виде да једино кроз неки вид организовања могу да се супротставе и дођу до права код послодаваца која су им ускраћена", истиче он.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић за Танјуг је оценила да су послодавци један од важних разлога, односно препрека масовнијем синдикалном организовању у Србији.
"Овог Првог маја сам изузетно незадовољна тиме што је однос послодаваца према радницима најгори у последњих двадесетак година. Ми у великом броју компанија не можемо да оснујемо синдикате. Неће вама ниједан послодавац да изађе и каже да не дозвољава да се у тој и тој компанији оснује синдикат, али када покренемо иницијативу, евентуални будући председник синдиката се позива на разговор у четири ока и каже му се да се мане ћорава посла и да је боље да не улази у то", истакла је она.
Навела је да не постоји тачан податак колико је радника у нашој земљи синдикално организовано, али да се процењује да их је око 35 одсто од укупно 2,3 милиона колико према најновијим статистичким подацима запослених у Србији има.
Према њеним речима, овакав став послодаваца само је један од бројних разлога за радничко и синдикално незадовољство, а највећи је слаб животни стандард, јер како каже, иако су у земљи повећане плате, инфлација која је била висока, појела је повећање зарада.
"С друге стране, ми овог Првог маја не можемо да будемо задовољни ни повећањем тзв. прекарног или несигурног рада у Србији, јер је све већи број закључених несигурних уговора, а радници са таквим уговорима не могу да планирају свој живот, заснују породице, узму кредите да купе стан и слично. Да не говорим о радницима који раде са уговорима о привременим и повременим пословима, којих је такође доста, а ускраћена су им многа права као што су право на прековремени рад, топли оброк, регрес, коришћење годишњег одмора", истакла је она.
Оценила је и да односи међу синдикалним организацијама у Србији нису добри.
То је свакако један од разлога због чега ће свако за себе обележити данашњи раднички празник.
Савез самосталних синдиката Србије (СССС) ће у Београду и у још неколико већих градова Србије, као што су Суботица, Крушевац, Чачак и други организовати окупљања запослених.
Скуп у Београду, под називом "Удружимо се у борби за радничка права" одржаће се на Ади Циганлији, а синдикалци ће, како је објавио Савез самосталних синдиката Београда, са грађанима, између осталог, разговарати о значају чланства у синдикату, перспективама тржишта рада, пензијској политици, предлозима измена и допуна Закона о раду, заштити права радника.
Уједињени грански синдикат (УГС) "Независност" организоваће на Тргу Славија у Београду, на платоу код споменика Димитрију Туцовићу, скуп под називом " За демократски и раднички рестарт" .
Из ове централе су позвали заинтересоване да дођу да чују шта они имају да им кажу о предлогу Закона о раду, перспективама тржишта рада, пензијској политици, безбедности и здрављу на раду, али и функционисању институција у нашој земљи, правосуђу и јавној безбедности.
Асоцијација слободних и независних синдиката (АСНС), ће раднички празник обележити тако што ће у шест градова Србије - Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Краљеву и Суботици делити пропагандни синдикални материјал и разговарати са грађанима.
