План трансформације "Електропривреде Србије": Шта чека ЕПС, а каква му је реформа потребна

О реструктурирању "Електропривреде Србије" се прича годинама, али се испоставило да су све промене до сада биле углавном само "козметичке". Стручњаци очекују да неће бити значајнијег напретка ни са најновијим планом трансформације, који је пре неколико дана усвојила Скупштина ЕПС-а, док нови генерални директор Душан Живковић каже да је ЕПС препознао потребу да се мења и да крене у процес структурних реформи, које подразумевају и процес јачања људских ресурса и конкретна структурна, финансијска и оперативна унапређења пословања.

План трансформације није доступан јавности, али је Живковић рекао да је као циљ постављена дугорочна енергетска и финансијска стабилност, тржишно пословање и реализација неопходних инвестиција. Додао је и да се о приватизацији и отказима не размишља. 

Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић сматра да се све што се ових дана чује из ЕПС-а "већ виђено" и да је једино право решење за "Електропривреду Србије" политика чистих рачуна – јасно власништво државе и професионална управа.

"Нисмо чули ништа ново, јер како који министар дође, он има план и изађе са идејом да реформише ЕПС, али нико ништа конкретно није урадио. Ово што они предлажу није реструктурирање, јер једна од главних ставки реструктурирања је да се дефинише власнички статус и начин управљања. Основни проблем ЕПС је нејасан власнички статус, па се не зна ко пије, а ко плаћа", каже професор.

Он наводи успешан пример чешког електро-енергетског гиганта (ЧЕЗ), који је држава после приватизације поново преузела, али којим управља професионални менаџмент, којем држава одређује циљеве, мери пролазно време и на крају прати да ли су остварили циљеве или нису.

"Пошто је 'Електропривреда' социјално предузеће у коме се кроз цену струје помаже грађанима, али и неким другим предузећима, а и неки добро 'омасте брке', то код нас није било могуће, па смо добили то што сада имамо", каже Љубодраг Савић.

Стручњаци из Русије и Србије Ђердапу продужили радни век још 40 година (ВИДЕО)

Чланови Надзорног одбора акционарског друштва ЕПС-а именовани су пре годину дана, а осим стручњака из Србије, у том телу су и троје Норвежана, иако професор Савић каже да професионални менаџмент не значи да дођу професионалци, а да им држава говори шта да раде.

"Одлуке о инвестицијама и пословању би требало да доносе професионалци, а ти људи немају баш много прилике. Улога странаца би имала смисла, када би били дефинисани односи и када би ти људи имали заиста мандат да доносе одлуке, али чини се да су они дошли да зараде велике паре и да се не мешају много у свој посао. Њима с једне стране одговара да се много не питају, да се не оптерећују, јер је онда и њихова одговорност мања. Када би они радили као што се ради у светским компанијама, било би резултата, али држава то мора да дефинише и да јасно раздвоји власништво и управљање. Све остало је мазање очију", сматра професор Савић.

Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић је раније нагласила је да ЕПС мора да буде компанија која је способна да буде носилац великог инвестиционог циклуса у енергетици, јер "она треба да гради нове производне капацитете и да се кроз ту компанију уложе десетине милиона евра инвестиција у наредном периоду". То, међутим, не иде баш по плану, ако је судити по подацима из Извештаја о реализацији Трогодишњег плана пословања ЕПС за период од 1. јануара до 31. марта 2024. којим је предвиђено да се у прва три месеца ове године реализују инвестиције вредне 41,3 милијарди динара, а реализација је била у висини од 9,5 милијарди динара, односно свега 23 одсто од плана.

Професор подсећа да смо платили цену пропуштених шанси, када смо пре две године морали да увозимо струју због хаварија у термоелектранама и влажног угља на коповима.

"Дошли смо у ситуацију да имамо угаљ који не може да се користи без мазута. Немамо довољно угља, јер неко није размишљао десет година пре него што се исцрпе резерве у једном копу, о отварању новог, који ће га заменити. Имаш резерве, али су оне под земљом, што је кратковида и погубна политика", каже Љубодраг Савић.

Наш избор

ЕПС за девет месеци зарадио више него што је планирао: Колико је далеко од "зелене гране"

Из ЕПС-а су у саопштењу о усвојеном плану трансформације навели да је Србија испунила важан структурни репер у оквиру аранжмана са Међународним монетарним фондом. Како су навели, циљ планираних реформи је да "Електропривреда Србије" постане тржишно оријентисана, профитабилна компанија усмерена на повећање задовољства купаца и остваривање циљева Зелене агенде.

Енергетски стручњак Милош Здравковић, међутим, сматра да је један од основних циљева најављене трансформације да се извршним директорима дају већа овлашћења чиме ће имати и већу одговорност. То значи да се извршне одлуке неће доносити само у топ менаџменту, односно за њих неће бити задужен само генерални директор већ ће и извршни директори који ће бити именовани имати већу улогу у руковођењу предузећем.

"Надзорни одбор је практично развластио генералног директора, он више не може да поставља извршне директоре, тако да ће они да воде политику фирме. Бојим се да ће 2026. године ЕПС изгубити лиценцу за продају електричне енергије и онда улазимо у велике проблеме. Радимо упорно погрешне ствари", сматра Здравковић.

ЕПС: Продаја српског енергетског гиганта није и неће бити тема

Он указује и да је "зелена агенда промашена и да је сада јасно да у политици има места компромису, али да га у физици нема, јер су то закони природе".

Прошле године је ЕПС постао акционарско друштво, а предвиђено је да ће му претежна делатност бити производња електричне енергије, а трговина струјом истакнута је као једна од делатности ЕПС-а.

Зашто увозимо струју?

Генерални директор ЕПС-а је за РТС рекао да су нетачне приче о томе да ЕПС издваја функцију трговине електричном енергијом, јер је "та област једна од најзначајнијих функција и зато долази у надлежност генералног директора". Први човек ЕПС је објаснио да се од трговине електричном енергијом много очекује и да зато и јесте добила место на врху компаније. Навео је и да је од почетка године ЕПС тргујући на слободном тржишту остварио профит од 38 милиона евра.

Генерални директор је рекао да то што ЕПС увози струју ових дана сведочи да се понаша тржишно.

Министарка енергетике тврди: Нису планирана поскупљења струје и гаса, ни говора о приватизацији ЕПС

"У данима као што је био прошли викенд или сунчаним данима, цена на берзама била је на нивоу од минус 10, па до 5 и 10 евра по мегават-сату. Тада треба сачувати сопствени ресурс, добру хидрологију и депоније угља и доћи до релативно јефтине електричне енергије коју касније можете пласирати у неким другим тренуцима када је она значајно скупља", рекао је Живковић.

Милош Здравковић сматра да има смисла увозити струју када је јефтина, али само ако се у исто време депонује угаљ и не троше акумулације језера.

"Струја се не складишти као гас, али се штеде домаћи ресурси. Лагерујемо на депоима угаљ и воду у акумулацијама, када их не трошимо. Ако је то у питању, онда је позитивно што увозимо струју, али није добро ако струју купујемо, јер смо оманули у копању угља и ако додатно још празнимо и акумулације. Тиме се нарушава и енергетска стабилност земље", сматра Милош Здравковић.