Култура
"Деца Козаре", сценарио од кога застаје дах: Kрик до неба против зла НДХ
Иако се на реализацију филма по сценарију Арсена Диклића чекало готово четири деценије, "Златни рез 42: Деца Козаре" у режији Лордана Зафрановића долази у тренутку све заступљенијег неоусташтва, али и ревизионизма историје и негирања злочина почињених према Србима у Независној Држави Хрватској
Чини се да никад није било актуелније страдање деце, имајући у виду сукоб у Појасу Газе, који се, по речима секретара УН Антонија Гутереша, претворио у "гробље за децу". А фотографија мртвог дечака мигранта, којег је септембра 2015. избацило море на обалу Италије, подстакло је редитеља Лордана Зафрановића да се врати сценарију Арсена Диклића "Деца Козаре" из 1986. године.
"Одлучио сам да извучем тај текст и да га актуелизујем, јер деца страдају. Арсен је у сценарију написао, једном немачком официру је ставио у уста: Ратови би били мање страшни да се не убијају деца. То је нека врста његовог мота", рекао је својевремено Зафрановић за којег је филм "Златни рез 42: Деца Козаре", настао по донекле измењеном горепоменутом сценарију, и чија премијеру треба очекивати на фестивалу у Кану или у Венецији наредне године – животни пројекат.
Наиме, Диклић кроз причу о сестри Зори и њеној браћи Мићку и Гојку, који су лета 1942. с мајком бежали од фашиста дубичком цестом, али завршили у сабирном центру број 3, у логору Јасеновац (мајка у Равензбургу), исписује судбину десетина хиљада деце с подручја Козаре у једином дечјем логору у Европи, односно трагедију масовног истребљења Срба у НДХ.
"Диклићева 'Деца Козаре' су монументално филмско штиво, вероватно нешто најбоље што је написано у раздобљу друге Југославије и оно и данас стоји у сваком погледу. Средствима аутентичног и убедљивог филмског наратива заокружена је тематска окосница суноврата цивилизације који се догодио у Хрватској и Европи средином 20. века", навео је драматург и филмски критичар Божидар Зечевић, те додао да је Диклићева слика земаљског пакла застрашујућа, бошовска, да се радио о веродостојној студији буђења и дивљања нечистих сила.
Филм "Златни рез 42: Деца Козаре" долази у тренутку (новог) новог суноврата цивилизације и локално – у време све заступљенијег неоусташтва у Лијепој њиховој, али и ревизионизма историје и негирања и фашистичких и усташких злочина, посебно израженог у неким државама насталим након распада СФРЈ.
Иначе, Диклић, иако један од најбољих филмских сценариста југословенске кинематографије, аутор чувених сценарија "Не окрећи се, сине", "Радопоље", "Марш на Дрину", "Летовање у Јакобсфелду", "Салаш у малом риту", и двоструки добитник "Златне арене", Србин из Лике, избеглица из НДХ, врло значајан писац дечјих романа, никад није успео да реализује "Децу Козаре". Текст је безуспешно нудио до своје смрти 1995, а и Зафрановић је прошао трновит пут од фонда до фонда и у Хрватској и у Србији не би ли обезбедио средства за снимање ове ужасне трагедије човечанства која данас мора бити опомена да се зло не понови.
"Огромну снагу овој слици дају људи очевидних судбина, прави људи, лица са именима и презименима, нека од њих стварна, готово јуридички извршитељи и сведоци убиства целог једног народа на тлу Европе, дакле пропасти Запада, као што је био и истовремени Хитлеров холокауст. Ниједан аспект убиства ове масовне, а христолике жртве, није изостављен. Управо то даје овој повести драмску целовитост, аристотелски набој, изазов катарзе који слути Зафрановић", истакао је Зечевић.
Катарзу помиње и глумац Ирфан Менсур који тумачи једну улогу у филму "Златни рез 42: Деца Козаре" који је снимљен током протеклог лета.
"У својој каријери, дугој готово 50 година, нисам имао у рукама боље написан сценарио. Та поема о смрти на крају прераста у оду животу. Нисам питао Лордана шта треба да играм, пристао сам и да прођем кроз кадар не бих ли био део таквог пројекта. На срећу, Лордан ми је доделио пристојну улогу и надам се да ћу оправдати поверење", изјавио је Менсур.
О сценарију чије је остварење, поред уметничке вредности, морално значајно за српску културу и друштво говорио је и филмски режисер Жарко Драгојевић, који је председавао комисији Филмског центра Србије (ФЦС) 2018. и поднео оставку јер је тада Зафрановићев пројекат одбијен.
"Сматрам да су 'Деца Козаре' вансеријски сценарио, од којег вам, док га читате, застаје дах, и који би, ако би био реализован, засенио готово све оно што је досада виђено на тему Другог светског рата не само у српском и бившем југословенском филму него и европском", рекао је Драгојевић.
Срећом, друга комисија ФЦС-а је исправила грешку и 2020. доделила средства за продукцију филма који треба да допринесе развоју културе сећања на жртве усташког геноцида над српским народом.
"'Деца Козаре' је потресна, трагична прича универзалне поетике о страдању деце у логорима смрти током постојања злогласне, фашистичке творевине Независне Државе Хрватске. Према сценарију реномираног југословенског књижевника Арсена Диклића, беспрекорним филмским језиком и упечатљивим драматуршким изразом, прати појединачно и масовно, нељудско убијање деце, које представља 'крик до неба против зла'", констатује се у одлуци конкурсне комисије ФЦС-а.
VV inauguration
