Децу не доносе роде - утицај мита на сексуалност младих

"Дефинитивно још увек има доста деце која, као одговоре о томе одакле долазе бебе, добијају митске или народне приче", каже Луси Емерсон, извршна директорка "Форума за сексуално образовање" у Великој Британији, преноси Би-Би-Си.

Прича о роди која доноси децу годинама је била прихваћена, било кроз Дизнијеве приче, или кроз мноштво цртаћа широм света. Постојале су и сликовнице и књиге које су генерацијама причале причу о томе како је елегентна дуговрата рода донела бебу на праг родитеља. Међутим, оригинални мит ни мало није симпатичан као ова прича коју сви знамо из детињства.

Мит о роди која доноси децу потиче из Старе Грчке, где су ждралови, који су у многоме слични родама, оптужени да краду бебе. Према грчкој митологији, Хера богиња рођења, претворила је своју ривалку Герану у ждрала дугог врата због афере са њеним мужем, врховним богом Зевсом. Пошто није желела да се одвоји од своје тек рођене бебе, Герана је узела бебу, умотала је у ћебе и полетела са дететом у кљуну.

Током времена, ждрал је замењен родом која је повезивана и са домаћинством, јер се роде гнезде на крововима кућа. У Европи је рода замењена пеликаном, који је представљао симбол девице Марије и мајке. Пеликан је у религијским причама повезиван и са дојењем, где је представљен како чупа делове својих груди како би нахранио младе.

Почетком 19. века поново је актуелан мит о роди, а ову верзију популаризује бајка Ханса Кристијана Андерсона "Рода". У овој причи је постојало језеро у коме су све бебе чекале да их роде одведу њиховим родитељима. Али ни Андерсоонова бајке не искључује језиве детаље. Наиме, у бајци чувеног писца неваљала деца добијају мртвог брата или сестру. Иако је имала овај, за данашње време бизаран обрт, "Рода" је ипак постала хит а током Викторијанске Британије, показала се као добар начин да посрамљени родитељи објасне знатижељној деци "одакле долазе бебе".  

До дана данашњег мит не само да живи, већ се и појава црвенила које се јавља понекад на кожи новорођенчета назива "уједом роде".

Још један сличан мит је дуго провејавао над родитељством - мит о томе да бебе расту у купусу. У Шкотској су деца остављала листове купуса испред дома уколико су желела браћу и сестре. Такође су жене јеле много купуса у нади да ће им помоћи да остану у другом стању и имају успешну трудноћу, вероватно се због тога у Француској деци тепа "мој мали купушчићу" (mon petit chou). 

Зашто су у старијим временима ове приче дуго опстајале? Једноставно - жене и мушкарци нису знали како изгледа женско тело изнутра, сматрало се чак да је то само преврнуто мушко тело а било је и тешко деци објаснити. Ове приче биле су згодна помоћ неуким родитељима и штеделе су их стида.

Док рода која доноси бебу остаје популаран мотив на честиткама и поклонима, тешко је замислити родитеље 21. века који озбиљно покушавају да убеде своју децу да се бебе тако рађају. Али други митови су и даље изненађујуће чести, јер многи родитељи још увек нису сигурни када и како да говоре о чињеницама.

Међутим, ово може бити заправо збуњујуће за децу, а посебно јер ће родитељима можда касније бити теже да исправе причу и признају да су лагали. Иако у 21. веку постоји интернет, још увек млади људи постављају необична питања, јер не познају своју анатомију а срамота их је да питају. Тако су девојке у Аустралији, без довољно знања, мислиле да су након ХПВ вакцине (вакцина која се даје како би се спречило добијање вируса који је један од главних узрочника рака грлића материце)заштићене од свих сексуално преносивих болести, па више нису користиле заштиту.

Постоји и додатни ризик да, уколико се са децом не говори отворено о сексу, деца се неће лако стећи поверење у родитеље. Без овог поверења, може се десити да не пријаве силовања или злостављања, а уколико дође до нежељене трудноће ни тада неће рећи родитељима. Некада се дешава да млади прећуте да су добили сексуално преносиву болест, па да чак не оду ни код лекара. 

У тренутку када постоји мноштво атласа са деловима тела, едукативних материјала, не би требало да буде тешко објаснити тинејџеру како настају деца. Али ово је нешто је теже са мањом децом, којима, уколико питају како се рађају бебе, може послужити и следећа реченица - бебе расту у мамином стомаку. Прескочити део односа и приче о сексу.

Такође је препорука да се на питања о сексу деци одговара што једноставније и директније. Важан део приче о учењу о сексуалности је и учење да се дете пита, или оно да пита, уколико жели некога да загрли, јер се на овај начин учи о пристанку који је битан део односа.