Бајковита кућа или "Kућа са крокодилима" на обали реке Москве

Балкони са змајевима и цветне мајолике на којима су представљени медведи, словенски бог сунца Јарило, божанства Велес и Перун, змије, бикови, рибе, као и Птица Пророчица (познати староруски лик), само су неки од занимљивих елемената ове необичне куће која се налази се на углу Сојмоновског пролаза и Пречистенског кеја која заузима читав један кварт. Њена главна фасада гледа на реку Москву, а са прозора се пружа поглед на Храм Христа Спаситеља и Кремљ. Оно што ову кућу издваја од осталих јесте спој разних елемената модерне: асиметрично распоређени прозори и терасе, куле на њеном крову и богата декорација са староруским мотивима који су уклопљени са елементима северног модернизма. Због свог упечатљивог изгледа, куће која изгледа као куће у бајкама, добила је и надимак Бајковита кућа. 

На крову Бајковите куће налази се и златна решетка са лавовима, док је над зеленом кулом био постављен златни петао. На почетку, ова кућа се звала кућа Перцове (а не Перцова), будући да је њена власница била супруга познатог руског грађевинског инжењера Петра Николајевича, Зинаида Алексејевна Перцова - касније током историје због свог бајковитог изгледа, у народу је постала позната и као Бајковита кућа. По старој руској традицији, због економске безбедности, некретнине су се увек регистровале на супругу, а овде је и додатни разлог био и неизвестан и ризичан за то време посао којим се бавио Перцов, па се кућа водила на супругу, те је зато по њој и носила име.

Бајковита кућа - дом многих историјских личности

Све је јединствено у овом ремек-делу: аутори, власници, закупци и, наравно, сама архитектура. Можете сатима да се дивите високим уским крововима и мајолици ове невероватне зграде. Од малих ногу, Перцов је волео сликарство, а с обзиром да је имао и деликатан уметнички укус, одлучио је да своју љубављ према руској уметности отелотвори у оквиру пројекта своје куће а финансијске могућности су му то и дозвољавале. Као основа, узета је скица уметника-архитекате Сергеја Маљутина, коју је Перцов изабрао из низа различитих опција. Сергеј Маљутин, познат је у народу а и широм света као "дизајнер" најпопуларнијег руског сувенира, бабушке, односно верује се да је прву бабушку управо он осликао. Касније је и сам био станар ове невероватне куће, а живот у њој искористио као инспирацију за своја уметничка дела. Нажалост, током поплава 1908. године, његов стан је поплављен, а већина уметнина, између осталог и популарна слика "Куликово поље", биле су уништене.

О судбини Бајковите куће писала је у својим мемоарима млађа ћерка Перцових, Зинаида: један од станара био је и познати чудак тог времена, Поздњаков, који је у свом четворособном стану од највеће собе направио потпуно црно купатило у чијем се центру налазила црна мермерна када, док су около били наранџасти фењери и огромна огледала. Касније, у тај се стан уселио чувени совјетски државник и један од вођа Октобарске револуције, Лав Давидович Троцки.

"Слепи миш" - позориште и кабаре за уметнике

Породица Перцових заузимала је три од укупно пет спратова ове куће – остатак простора био је подељен на станове које су издавали, док је простор на мансарди био предвиђен за уметнике. У подруму куће од 1908. до 1912. године налазио се уметничко позориште-кабаре "Слепи миш" који су за своје потребе отворили уметници Московског уметничког позоришта. Овај назив кабаре није добио случајно: када су се први пут спуштали у подрум, власници су се сусрели управо са овом животињом. Представе "Слепог миша" одликовала је за то време невероватна слобода изражавања и хумористички, пародијски карактер. Једини услов који је важио за све у позоришту-кабареу био је да нико не сме да се љути.