Пиће које је освојило царску Русију и донело богатство Французима

Шампањац је у Руском царству био много више од алкохолног пића. Током 18. и 19. века руска аристократија снажно је прихватила француску културу - француски језик био је језик образованих кругова, француска књижевност читала се у племићким салонима, а париска мода диктирала је стил живота најбогатијих слојева друштва.

У таквом окружењу шампањац је природно постао симбол престижа. Служио се на баловима, дворским свечаностима, дипломатским пријемима, венчањима и раскошним банкетима. Присуство француског шампањца на столу било је знак богатства, угледа и припадности високом друштву.

Русија као сан француских произвођача

Посебно место у овој причи заузима чувена кућа шампањца "Veuve Clicquot". После Наполеонових ратова њени власници су препознали огроман потенцијал руског тржишта и организовали велике испоруке шампањца ка Русији. Пиће је брзо стекло популарност међу племством и постало један од симбола раскошног живота руске елите.

За француске произвођаче Русија је представљала идеалног купца: Богати племићи, индустријалци, високи чиновници и трговци били су спремни да издвоје велике суме за најпрестижније производе. Ако би неки бренд постао модеран у Санкт Петербургу или Москви, то је за произвођача значило огроман успех и значајан профит.

Потражњу је подстицала и сама култура живота у царској Русији. Велики балови, свечани пријеми и раскошне прославе били су важан део друштвеног живота, а на таквим догађајима шампањац је био готово неизоставан.

Како је мед упропастио царски бал: Омиљена јела руских царева крију необичне дворске приче

Од књижевности до свакодневице елите

Колико је шампањац био присутан у животу виших слојева друштва види се и из руске књижевности. Код Пушкина, Толстоја и многих других писаца шампањац се редовно појављује на баловима, свечаним вечерама и неизоставни део сусрета аристократије. То није био егзотично пиће који се помиње успут, већ препознатљив симбол читаве епохе.

Ипак, важно је нагласити да ова популарност није обухватала целокупно становништво. За већину сељака, радника и сиромашнијих грађана француски шампањац био је недостижан луксуз. Када историчари говоре о великој потрошњи шампањца у Русији, они пре свега мисле на богату елиту која је куповала велике количине и плаћала високе цене.

Шта се догодило после револуције

Све се променило после револуције 1917. године. Аристократија је нестала као друштвена класа, многе имућне породице напустиле су земљу, а бројне трговинске везе са Француском биле су прекинуте. За француске куће шампањца то је значило губитак једног од њихових најважнијих купаца.

Касније је у Совјетском Савезу произведен такозвани "совјетски шампањац", који је имао потпуно другачију улогу. За разлику од скупог увозног пића намењеног племству, нови производ био је масовно доступан и намењен широј популацији. Постао је неизоставан део новогодишњих прослава, венчања и других празника широм земље.

Ипак, Русија је била једно од највећих и најважнијих извозних тржишта за француски шампањац. Управо је руска потражња помогла да шампањац постане међународни симбол луксуза. За француске произвођаче Руско царство није било само тржиште, већ престижно место где се шампањац претворио у део друштвене и културне традиције. 

Русија је одиграла огромну улогу у историји шампањца. Тачније, Руско царство било једно од главних светских тржишта шампањца и вероватно највеће или једно од највећих ван Француске.