Колико јаја је превише јаја

Јаја, као "супер-храна"- јер спада у ред биолошки највреднијих намирница на планети, једна су од најраспрострањенијих намирница у исхрани широм света, пре свега због њихове доступности, лаке припреме али и компатибилности са осталим намирницама.

Енергетска вредност и калоричност

У једном кокошијем јајету налази се много беланчевина, корисних масти, различитих макро и микро елемената, а овако богат састав последица је његове биолошке функције - исхрана ембриона до тренутка када се испили. Просечно, једно кокошије јаје садржи:

• 78 кцал
• 5 грама масти
• 0.6 грама угљених хидрата 
• 6 грама беланчевина

Хранљиве материје у јајету распоређене су у свим деловима јајета - неке у његовој љусци, неке у жуманцету, а неке у беланцету.

Беланце чини више од половине укупне масе јајета и састоји се претежно од воде, у којој су растворене беланчевине, од којих је основна овалбумин, који је један од главних извора аминокиселина за човека. Жуманце, које чини скоро трећину јајета, садржи каротеноиде - лутеин и зеаксантин, и знатно мање беланчевина, али је зато извор лецитина, липида, витамина Д, А и Б групе и холестерола. У љусци се налази између осталог и калцијум, који је одговоран за здравље костију.

Да ли је холестерол из јаја штетан по наш организам

Основни извор холестерола у јајету јесте жуманце, а у зависности од његове величине, његов ниво варира од 186 до чак 216 милиграма. Будући да је препоручени дневни унос свега 300 милиграма, поставља се питање: да ли су јаја заиста толико здрава и да ли се препоручују у исхрани људима са осетљивим кардио-васкуларним системом. Са друге стране, холестерол је важан састојак синтезе стероидних хормона, жучне киселине и витамина Д. Широм света, ендокринолози и кардиолози су сложни у мишљењу: са јајима, као и са осталим намирницама које употребљавамо, треба имати меру. Постоје многа истраживања која доказују да се већина холестерола синтетише у самом организму, а тек 30 процената човек уноси путем намирница животињског порекла па зато постоје људи који чак и при контролисаном уносу холестерола кроз исхрану, пате од повишеног нивоа холестерола, и то је ствар генетике. У том случају, висок ниво холестерола је на рачун "доброг", а не "лошег", наводи Алексеј Жито, руски кардиолог и ендокринолог. Истовремено, постоје и бројна истраживања која су повезала конзумацију холестерола са развојем болести кардио-васкуларног система, међутим, ту су мишљења подељена, будући да и нездраве трансмасти из исхране могу утицати на развој проблема у систему.

Јаја имају мноштво бенефита:

• Побољшавају вид и утичу на превенцију настанка катаракте
• Потпомажу когнитивни развој и смањује ризик од губитка памћења
• Помажу у борби са вишком килограма, будући да захваљујући беланчевинама пружају дуготрајни осећај ситости
• Јачају имунитет захваљујући витаминима
• Помажу у борби против микроба

Која је онда оптимална дневна "норма" када су јаја у питању

Конзумација једног до два јајета дневно за здравог човека може представљати норму, а у комбинацији са здравом исхраном која подразумева унос свежег воћа, поврћа, влакана и угљених хидрата, одржавање здравог нивоа холестерола не представља никакав изазов. Са друге стране, потпуно искључивање јаја из исхране не може угрозити здравље, уколико се остале намирнице које су извор наведених нутријената редовно конзумирају, те се може рећи да је њихова употреба ствар укуса и личних преференција.

На које све начине можемо припремити јаја како би она чинила здрав и нутритивно богат оброк?