Научници планирају пут до Марса: Колико траје пут и која је путања најбоља

Марс је четврта планета од Сунца и један од наших најближих планетарних суседа. Човечанство га проучава хиљадама година, још од древног Египта, али су тек савремене технологије омогућиле да се о овој планети сазна много више. Данас знамо да Марс има лед, атмосферу и органску материју, због чега се сматра једним од главних кандидата за будућу колонизацију.

Ипак, слање људи на Марс не представља само технички изазов. Један од највећих проблема је огромна удаљеност између две планете, која се стално мења.

Колико су удаљени Земља и Марс

Просечна удаљеност између Земље и Марса износи око 225 милиона километара. Међутим, то није стална вредност. Обе планете крећу се око Сунца по елиптичним орбитама, а њихове орбите су и нагнуте једна у односу на другу.

Због тога се планете током кретања приближавају и удаљавају. Када су у најповољнијем положају, Земља и Марс могу бити удаљени око 54,6 милиона километара. Када се нађу на супротним странама Сунца, удаљеност између њих може да достигне око 401 милион километара.

Другим речима, није свеједно када свемирска летелица крене са Земље. Погрешан тренутак може значити знатно дужи и захтевнији пут.

Зашто се не лети право до Марса

Разлог је кретање обе планете - док свемирска летелица путује, Земља и Марс настављају да се крећу по својим орбитама око Сунца. Зато летелица не треба да иде ка месту на којем се Марс налази у тренутку поласка, већ ка месту на којем ће се он налазити када летелица стигне.

Због тога се користи путања која је прилагођена кретању обе планете и која омогућава да се до Марса стигне уз што мању потрошњу енергије. 

Када је најбоље кренути на пут

Постоје периоди када се Земља и Марс нађу у посебно повољном положају за слање свемирских мисија. Такво поравнање дешава се отприлике сваких 26 месеци и назива се опозиција Марса.

Тада су Сунце, Земља и Марс распоређени тако да су Земља и Марс у повољнијем међусобном положају за путовање. Управо због тога се такви периоди користе као својеврсни "прозори" за лансирање мисија.

Русија планира истраживање Венере након неколико деценија паузе

Према подацима НАСА, 12. јануара 2025. удаљеност између Земље и Марса износила је 96 милиона километара, 20. фебруара 2027. биће 101,4 милиона километара, а 29. марта 2029. 96,8 милиона километара.

Још повољнија приближавања дешавају се ређе. Једном у 15 до 17 година, Земља и Марс могу да се нађу на удаљености мањој од 60 милиона километара. На пример, 2003. године између њих је било око 56 милиона километара.

Колико траје пут до Марса

Према прорачунима професора физике Крега Патена са Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу, путовање до Марса током повољног периода трајало би око 270 дана, односно девет месеци.

Приближно исто време било би потребно и за повратак на Земљу. То значи да би људска мисија подразумевала веома дуг боравак у свемиру, што са собом носи бројне изазове.

Зашто научници желе да скрате пут

Пут до Марса данас би трајао око девет месеци, па научници траже начине да га значајно скрате. Једна од могућности су нуклеарни ракетни мотори, који би, према плановима НАСА, могли да смање време путовања на само 45 дана.

За разлику од савремених хемијских ракетних мотора, нуклеарни систем би користио топлоту добијену из нуклеарне енергије за загревање течног водоника и стварање потиска. Реактор би, како би се смањио ризик током лансирања, био укључен тек након уласка летелице у орбиту.

Нуклеарни мотор би омогућио веће брзине, захтевао мање горива и оставио више простора за додатну опрему. По доласку на Марс, реактор би могао да се користи и као извор енергије за астронауте. 

Шта ако бисмо путовали брзином светлости

Светлост путује брзином од 299.792.458 метара у секунди, односно за годину дана пређе око 9,46 трилиона километара. Када би сигнал путовао том брзином, до Марса би у повољном положају стигао за свега око три минута.

Ипак, то није реална опција за људску мисију: Свемирска летелица морала би да убрза до велике брзине, али и да успори пре доласка на Марс.

Када би људи могли да оду на Марс

Мисије са људском посадом планирају се за период од 2030. до 2040. године, али пре њихове реализације потребно је решити низ проблема.

Поред самог путовања, астронаути би морали да се носе са продуженом изложеношћу свемирском зрачењу, али и са захтевима дугог боравка у свемиру. Због тога би посебна физичка и психолошка припрема посаде била један од важних делова мисије.

Тако пут до Марса није само питање тога колико километара треба прећи. Од положаја планета, избора путање и технологије мотора зависи колико ће пут трајати, док безбедност посаде остаје један од кључних изазова будућих мисија на Црвену планету, преноси "РБК Тренд".