Пељмени - ушице од теста којима су заслужено дигли споменик

До дана данашњег није најјасније где је "слепљен" први пељмен, иако постоје назнаке да се то догодило у Кини, а да су у Европу, преко Сибира и Урала, стигли заједно са путујућим трговцима који су са истока довозили егзотичне намирнице. Кроз историју свака земља је прилагодила рецепт свом поднебљу и култури, па су тако куглице од меса умотане у тесто у Кини познате под називом ђао-дзи, у Италији - равиоли, док се у Грузији нешто најприближније пељменима зове хинкали. Сам назив, пељмени, настао је спајањем две удмуртске речи - "пељ" (што значи уво) и "њањ" (што значи хлеб), које су се касније у разговорном језику из "пељњањ" претвориле у пељмен.

Занимљиво је да је с почетка ово јело било карактеристично управо за подручје Сибира и Урала, а докази за то налазе се у многобројним историјским списима из периода 16. и 17. века, где су се чак и презимена везивала за једно од омиљених руских јела: Пељменев, Пељмеников, и томе слично, што говори о значају и његовој широкој распрострањености. До осталих делова руске империје пељмени су стигли тек у 19. веку.

У Сибиру и на Уралу пељмене су правили не на стотину, већ хиљаду комада одједном - уз традиционалне звуке балалајке и пријатне разговоре окупљала се ужа и шира фамилија и читав дан био је посвећен пељменима. Након припреме, износили би их напоље, на мраз да се замрзну, па тако замрзнуте стављали у врећице и одлагали и чували. Занимљив обичај који се везује за прављење пељмена и дан данас је актуелан у руским породицама: у последњи пељмен убацује се нешто необично - зелен, љута паприка, парче теста, па чак и новчић, а онај коме такав пељмен доспе у тањир може очекивати срећу (ако је у питању зелен или тесто), љубав (ако је пељмен са паприком), или богатство (уколико се унутра налази новчић).

Калоричне и укусне, ове куглице од меса умотане у танак слој теста, су биле сјајан оброк за све ловце и путнике: припрема је једноставна и брза, и све што је потребно јесте да се прокува вода, и у кључалу воду убаце пељмени. Чим испливају на површину - спремни су за сервирање. И тада, а и данас, у Русији се људи деле на оне који пељмене једу са павлаком, и оне који их једу са сирћетом и путером.

Без обзира на то што су пељмени изузетно једноставно, обично јело, због своје популарности 2004. године у граду Ижевску добили су и свој споменик, а велики пељмен постао је не само визит карта тог града, већ и атракција која привлачи туристе! 

У наставку вам доносимо рецепт за припрему оригиналних руских пељмена.