Трудноћа после 40. и 50. године не мора да носи већи здравствени ризик, тврди гинеколог

Трудноћа после 40. и 50. године, медицински гледано, не мора да представља већи здравствени ризик у односу на трудноћу у двадесетим или тридесетим годинама, уколико се жена на одговарајући начин припреми за њу, изјавио је гинеколог проф. др Александар Љубић. Он је указао на то да се током трудноће могу јавити дијабетес и повишен крвни притисак, али да се ти ризици могу благовремено открити и спречити.

Коментаришући случај глумице Хилари Свонк, која у 52. години очекује треће дете, Љубић је истакао да не постоји прецизно одређена старосна граница након које жена више не може да постане мајка. Према његовим речима, медицина и даље испитује биолошке могућности, потенцијалне ризике и начине да се пацијенткиње о њима правовремено информишу.

Он је осудио негативне реакције на одлуку глумице да поново постане мајка у познијим годинама, оцењујући их као облик дискриминације на основу старости и пола.

"Сво то дрвље и камење на глумицу која је решила да у тим годинама остане трудна представља велико враћање уназад, о томе смо причали у прошлом миленијуму. То је дискриминација по старости и полу, где неко ограничава жену на могућност рађања, то није добро", поручио је Љубић.

Зашто плодност опада са годинама

Говорећи о променама плодности током живота, Љубић је објаснио да јајник има две међусобно повезане функције - репродуктивну и хормонску. До пада нивоа хормона долази када се исцрпи резерва јајних ћелија или услед промена у механизмима њиховог сазревања, што може имати различите последице по здравље жена.

Он је нагласио да је, када се репродукција посматра као посебан фактор, опште здравље један од најважнијих аспеката на које медицина може да утиче.

Један од начина очувања репродуктивних могућности јесте и замрзавање јајних ћелија. Љубић је навео да тај поступак може да представља својеврсну полису осигурања за будуће материнство, али је истакао да репродукција није једина важна област живота жене.

"Док медицина не буде могла да прави нове ћелије које ће враћати хормоне у нормалу, замрзавање јајних ћелија је најбољи начин за очување плодности", рекао је он, додајући да је важно бринути о репродуктивном и општем здрављу још у младости.

Љубић је указао и на то да се о женском биолошком сату у јавности говори много више него о мушком, што је оценио као облик полне дискриминације који произлази из различитих физиолошких процеса. Како је објаснио, код мушкараца промене наступају спорије и мање приметно, док се код жена одвијају брже.

Психолошке предности и изазови касног материнства

Психотерапеуткиња Милица Јеремић сматра да се иза осуђивања жена које одлуче да постану мајке у познијим годинама често крију страх од старења, пропадања и застарела уверења о животним добима. Према њеним речима, жена у четрдесетим и педесетим годинама је на врхунцу своје еволуције и психолошки спремна за мајчинство.

Додала је и да се животни век значајно променио у односу на време наших бака, када су људи живели између 40 и 45 година, док је данас просечан животни век око 80 година. Жене у педесетим годинама често су већ изградиле каријеру, уредиле партнерске односе и решиле стамбена и економска питања, што може да допринесе њиховој психолошкој зрелости и спремности за родитељство.

Јеремић је истакла да животно искуство, емоционална стабилност и зрелост могу да буду предности у одгајању деце, јер су мајке у познијим годинама често посвећеније односу са дететом. Ипак, као један од могућих изазова навела је мањак енергије, уз напомену да је то индивидуална ствар.

Она је додала да мајке које добију децу касније у животу могу бити посебно осетљиве на предрасуде и притиске околине, због чега понекад развијају и израженију склоност ка перфекционизму у односу са децом.

Како се изборити са осудама околине

Говорећи о притисцима са којима се суочавају труднице и мајке у педесетим годинама, Јеремић је нагласила да је важно да буду свесне да живот не престаје у том животном добу. Она сматра да коментари попут "свака ти част, ја не бих могла" често више говоре о страховима и уверењима особе која их изговара него о самој жени.

Према њеним речима, такви ставови потичу из времена када су у традиционалним заједницама жене већ са 35 година преузимале улогу бака, док су млађе генерације биле усмерене на друге обавезе.

"Жена са 50 година је већ остварена у осталим идентитетима, њена једина препрека јесу њене године, али тиме буде више инвестирана у однос са дететом и већ је припремљена на осуде и притиске с којима се може суочити. Треба да се запитамо ко од нас има потписан уговор да ће дочекати сутра", поручила је Јеремић.