Подаци о употреби интернета међу младима у Србији: 40 одсто деце изложено је говору мржње

Деца у Србији чешће користе мобилне телефоне за приступ интернету него њихови вршњаци у осталим земљама у којима је спроведена анализа. Истовремено, значајан број њих на интернету наилази на узнемирујуће садржаје, док се мање од половине деце осећа безбедно у онлајн окружењу, према резултатима истраживања "EU Kids Online 2025/26".

Мобилни телефони доминирају, али дигиталне вештине нису подједнако развијене

Мобилни телефони убедљиво су најзаступљенији уређаји које деца користе за приступ интернету. Док је у 19 европских земаља обухваћених истраживањем удео деце која свакодневно приступају интернету путем мобилног телефона 87 одсто, у Србији он достиже 95 одсто.

Професорка Филозофског факултета у Београду и истраживачица Добринка Кузмановић навела је током представљања резултата да је тај удео у Србији порастао за око три одсто у односу на претходно истраживање из 2018. године.

Рачунар за приступ интернету користи 28 одсто деце, док је удео корисника лаптопа и десктоп рачунара опао са 43 одсто, колико је износио 2018. године. Таблети су најмање заступљени међу уређајима које деца користе.

Према речима Кузмановић, нису уочене значајније разлике између дечака и девојчица у погледу коришћења дигиталних уређаја, осим када је реч о видео-игрицама, које чешће играју дечаци.

Навике коришћења телефона присутне су и пре почетка наставе. Међу децом узраста од 15 до 17 година, 70 одсто користи телефон пре школе. Исто чини 48 одсто ученика од 13 до 14 година и 35 одсто оних узраста од 11 до 12 година.

Занимљиво је да, иако велики број деце подржава став да мобилним телефонима није место на часовима, они их ипак користе и током наставе.

Истраживање показује и да деца сматрају да поседују добре техничке и оперативне способности, као и вештине потребне за комуникацију и интеракцију на интернету. Међутим, слабије су развијене њихове способности критичког процењивања информација, разумевања начина на који алгоритми одређују садржај који им се приказује и самосталног креирања дигиталних садржаја.

Вештачку интелигенцију користе за учење, али и личне савете

Алати засновани на вештачкој интелигенцији најчешће служе деци као помоћ у учењу, изради домаћих задатака, објашњавању и сажимању градива.

Међутим, употреба АИ не ограничава се само на школске обавезе. Око петине деце користи вештачку интелигенцију и за добијање савета о здрављу и личним проблемима, при чему су девојчице склоније таквој употреби. По овом показатељу Србија се налази међу водећим земљама у Европи.

Ставови деце о будућности ових технологија нису једнозначни. Око 37 одсто испитаника нада се да ће вештачка интелигенција подстаћи људску креативност, док приближно трећина верује да ће нове технологије смањити време које људи проводе обављајући досадне послове.

Од "Роблокса" до сусрета уживо: Како предатори стичу поверење деце на интернету и како их заштитити

Истовремено, присутна је и забринутост због могућих последица њиховог развоја. Четворо од десеторо деце брине да технологије засноване на АИ троше превише природних ресурса и штете животној средини. Исти удео испитаника страхује и од могућности да АИ надмаши људску интелигенцију до те мере да људи више неће моћи да задрже контролу над њом.

Говор мржње и други штетни садржаји међу највећим проблемима

Један од најзабрињавајућих налаза истраживања односи се на изложеност деце штетним садржајима и говору мржње на интернету.

Према подацима истраживања, три од десеторо деце у обухваћеним земљама сусрећу се са порукама мржње најмање једном месечно. Удео се разликује од земље до земље: у Ирској износи 15 одсто, док је у Србији достигао 40 одсто.

Истовремено, истраживање показује да је у Србији чак три четвртине деце било изложено говору мржње, што представља значајан раст у односу на претходни циклус, када је тај удео износио 45 одсто.

Доценткиња Филолошког факултета у Београду Тијана Милошевић објаснила је да се говор мржње односи на различите облике напада и усмеравања непријатељства према мањинама, било да је реч о националној, сексуалној или расној припадности.

Осим тога, деца се сусрећу са теоријама завере, садржајима који подстичу на самоповређивање или самоубиство, као и материјалима који приказују злостављање животиња.

У свих 19 земаља обухваћених истраживањем, 40 одсто деце наишло је на узнемирујуће или насилне фотографије и снимке, 39 одсто на садржаје који промовишу екстремну мршавост, а 37 одсто на материјале који говоре о самоповређивању.

Посебно је забрињавајуће и то што се мање од половине деце, односно 48 одсто, осећа безбедно на интернету.

У истраживању се наводи и да је удео деце која су пријавила да их је током претходног месеца нешто на интернету узнемирило порастао са седам одсто у 2020. на 23 одсто у 2025. години.

Тијана Милошевић указала је и на податак да је 21 одсто деце примило сексуалну поруку, при чему су их чешће добијали дечаци.

Међутим, када је реч о пошиљаоцима, уочене су разлике између дечака и девојчица. Девојчице су двоструко чешће добијале такве поруке од непознатих особа, док су дечаци најчешће добијали поруке од некога кога познају, али ко не иде у њихову школу.

Истраживање указује на потребу за свеобухватнијим образовањем деце, младих, родитеља, породица и наставног особља о ширим аспектима технолошког развоја. Циљ је развијање критичког односа према технологији, како би грађани били оспособљени да разумеју, процењују и преиспитују њену улогу и утицај на сопствену будућност.

Истраживање обухватило више од 28.000 деце у Европи

Истраживање пружа репрезентативне упоредне податке прикупљене од 28.465 деце узраста од 10 до 16 година у 19 европских земаља: Аустрији, Белгији, Хрватској, Чешкој, Естонији, Финској, Ирској, Италији, Летонији, Луксембургу, Малти, Норвешкој, Пољској, Португалији, Румунији, Србији, Словачкој, Шпанији и Швајцарској.

Циљну групу чинила су деца рођена у периоду од 2009. до 2015. године, а подаци су прикупљани од априла 2025. до априла 2026. године. Ученици су самостално попуњавали упитнике у школама, према ОЕБС (Организација за европску безбедност и сарадњу).