Друштво

Да ли забрана друштвених мрежа за децу заиста доноси резултате? Нова студија тражи одговор

Да ли би деца била здравија, боље спавала и више се кретала када би им приступ друштвеним мрежама био ограничен - или би се проблеми само наставили или чак погоршали? Научници покрећу велико истраживање како би утврдили шта се заиста мења када се деци забрани коришћење друштвених мрежа и како таква ограничења утичу на њихово ментално здравље и свакодневни живот.
Да ли забрана друштвених мрежа за децу заиста доноси резултате? Нова студија тражи одговорGetty © Jacob Wackerhausen

Забрана друштвених мрежа за децу млађу од 16 година широм света се све чешће разматра као начин заштите младих од потенцијално штетних садржаја и утицаја дигиталног окружења. Ипак, док једни сматрају да би ограничење приступа могло да побољша ментално здравље деце, други упозоравају да би оно могло да наруши њихове друштвене везе или да буде лако заобиђено.

Да би се утврдило шта се заиста дешава када се такве мере примене, покренута је велика научна студија у којој ће учествовати више од 300.000 младих људи широм Велике Британије, а десет истраживачких пројеката испитиваће како ограничење коришћења друштвених мрежа утиче на различите аспекте њиховог живота.

Истраживачи ће упоређивати стање пре и после увођења забране за млађе од 16 година, која се у Великој Британији очекује у пролеће 2027. године. Циљ није само да се утврди да ли ограничења доносе промене, већ и да се разуме зашто до њих долази и на које групе младих највише утичу.

Око забране друштвених мрежа за децу воде се бројне расправе, али научни докази о томе како њихово коришћење и ограничење приступа утичу на ментално здравље младих и даље су веома ограничени. Зато истраживачи не желе само да утврде да ли су друштвене мреже штетне или корисне, нити да ли забране дају резултате, већ да испитају да ли промена дигиталног окружења заиста доводи до побољшања менталног здравља и општег благостања деце и адолесцената.

Шта ће студија пратити

Научници неће пратити само ментално здравље и опште благостање деце, већ и њихову физичку активност, квалитет сна, коришћење друштвених мрежа, понашање и успех у школи и присуство на настави.

Посебан део истраживања биће посвећен и томе да ли се ризични садржаји, попут материјала који се односе на самоповређивање, самоубиство и поремећаје у исхрани, након увођења забране премештају са једне интернет платформе на другу.

Још један циљ истраживања је да се утврди како ограничења утичу на односе унутар породице, али и да ли могу да изазову сукобе између родитеља и деце. Тим научника ће такође испитивати да ли деца и адолесценти проналазе начине да заобиђу забрану и наставе да користе друштвене мреже.

Забране се разматрају широм света

Аустралија је прошле године увела забрану за млађе од 16 година, док сличне мере разматрају и друге земље, међу којима су Канада, Грчка, Данска, Велика Британија...

Међутим, мишљења о оправданости и могућим последицама оваквих мера су подељена. Док неки упозоравају да би забрана могла да ускрати важан простор за дружење деци која се ослањају на друштвене мреже ради одржавања пријатељстава, други сматрају да ће млади пронаћи начине да заобиђу ограничења или да ће забрана донети потенцијално негативне последице по понашање деце.

Управо зато истраживачи желе да утврде не само да ли забрана може да донесе промене, већ и какве ће оне бити, кога ће највише погодити и да ли ће се њени ефекти заиста осетити у свакодневном животу младих, преноси "Гардијан".

image
Live