Тајне летећих радилица - Десет најзанимљивијих чињеница о пчелама

Да ли сте знали да матица током живота положи преко пола милиона јаја? Или да је потребно опрашити преко милион цветова како би се направило мање од три килограма меда?

Пчеле већ вековима фасцинирају људе због њихове организације, система рада, хијерархије, али и врло важне улоге у одржавању екосистема планете. Осим што производе слатки, древни и лековити мед, опрашавају више од осамдесет одсто биљака које редовно конзумирамо.

Само неке од њих су јабука, кајсија, трешња, крушка, боровница, грожђе, ораси, бадеми, краставци, парадајз... Опрашују и биљке које се користе у исхрани стоке, као што је детелина, тако да имају и индиректну, али значајну улогу у производњи меса и млека.

Поред хране, пчеле нам омогућавају и чист ваздух, јер опрашивањем различитих врста дрвећа долази до развијања шума, које обезбеђују кисеоник. Када не би било пчела, нестали би и травнати екосистеми, јер оне опрашују цвеће, траву и жбунасто растиње, које су такође станишта многих дивљих инсеката и животиња. Скоро је тешко поверовати да тако мала бића имају толико велику улогу у свету. Осим њиховог доприноса живим бићима, постоји још неколико фасцинантних чињеница о овим инсектима:

• Једна пчела може произвести једну кашику меда за цео живот, који траје од четири до шест недеља. Како би се произвела једна тегла од двеста седамдесет грама, потребно је да 683 пчелa лете око педесет километара и сакупе око два и по килограма нектара са преко милион цветова, што доказује одакле долази изрека"вредан као пчела".

• Пчеле могу летети брзином до деветнаест километара на сат. Током сваког лета, у потрази за нектаром, посетиће најмање од педесет до сто различитих цветова.

• Скоро свако може помоћи пчелама, чак и ако се налази у урбаној средини – довољно је посадити неколико цветова на тераси (бела детелина, лаванда, невен, жалфија...) и одржавати их. Ако пронађемо повређену пчелу, која не лети или не може да се усправи, можемо јој дати две капљице шећера помешаног с водом и сачекати да их конзумира. Боље је избегавати браон шећер, јер их не могу правилно сварити.  

• За сада је у свету пронађено око двадесет хиљада врста пчела. На Балкану живи око хиљаду, а у Србији око осамсто педесет врста.

• Исхрана пчела се састоји од меда и полена. Мед обезбеђује угљене хидрате за енергију, а протеини из полена им дају потребне аминокиселине. Међутим, матица има мало другачији режим исхране: посебну мешавину меда и полена, која се зове "матични млеч", који јој помаже у плодности. Садржи више меда него типичан оброк осталих пчела.

• Одржавање плодности матице је изузетно важно, јер ће она током свог живота положити чак осамсто хиљада јаја. Њен живот је посвећен репродукцији и напушта кошницу само једном у животу, како би се парила.

• Осим што су веома вредне, пчеле су врло педантне и уредне – често сређују и чисте своју кошницу, али и једне друге.

• Пчеле могу да краду из других кошница. Ако пчелар остави суседну кошницу приступачном, неке пчеле могу отићи код комшија, у потрази за медом. У случају да пчела стражар осети непознат мирис уљеза, долази до борбе и убадања до смрти. Када је уљез довољно пажљив, временом може попримити мирис друге кошнице и улазити и излазити без проблема.

• Шестоугао, облик ћелије у кошници је, према многим научницима, најефикаснији облик на свету, зато што њихова структура у кошници омогућава максимално искоришћавање простора. Иако су зидови хексагона направљени од танких слојева воска, могу да издрже велике тежине.

• Пчеле су хладнокрвне и морају константно одржавати одговарајућу температуру у кошници. Када је време хладно, пчеле лете у густом роју, и на тај начин се међусобмо греју. Поред тога, пукотине и мале отворе у кошници ће бити „закрпљени“ прополисом. Када је вруће, плеле сакупљају воду и направе круг око уласка у кошницу, па својим крилима разносе капљице и праве природни "вентилатор".