Шест митова о емоцијама који нас спутавају

Људска осећања су веома комлексна и због тога често може деловати као да се боримо "сами са собом". Тада долази до различитих механизама одбране, потискивања или игнорисања искрених осећања. Ипак, бежање од емоција или недовољно посвећивање њима никада није препоручљиво, а следећих пет митова могу бити знак да је време за преиспитивање сопственог унутрашњег света:

Мит 1: Позитивне емоције су добре, негативне су лоше.

Друштво често промовише идеју да су позитивне емоције пожељне, док негативне емоције треба избегавати. Међутим, емоције нису саме по себи добре или лоше. Они су једноставно одговори на различите ситуације са којима се сусрећемо. Позитивне емоције, као што су радост и срећа, доносе лакоћу у наше животе, док негативне емоције попут љутње или туге, садрже важне поруке и прилике за раст. Потискивање или игнорисање негативних емоција може умањити лични развој и спречити нас да се бавимо основним проблемима.

Мит 2: "Ако су ми осећања интезивна, то значи да губим контролу."

Скривање емоција се често повезује са људима који су сталожени и зрели, који увек "имају контролу" над собом или над одређеном ситуацијом и слави се као позитивна карактеристика. Због тога постоји велики притисак да, ако покажемо јаке емоције пред другима, делујемо као да нешто "није у реду" с нама.

Ипак, људска бића нису машине које ће увек бити неутралне и показивати искључиво своје "најбоље лице". Многе животне ситуације могу бити непредвидиве и утицати на нас, а игнорисање осећања може бити веома штетно, поготово на дуже стазе. Није могуће и не би требало контролисати емоције, већ своје понашање. На пример, ако се осећамо преварено и повређено, па самим тим и бесно, не би требало реаговати "на прву лопту", већ допустити себи да осећамо све негативно, али да не направимо лоше одлуке које ћемо зажалити због тога.

Мит 3: "Ако сад кренем да плачем, никада нећу престати."

Заблуда која се директно надовезује на претходну представља потискивање осећања кроз "страх од плакања", како не бисмо деловали хистерично, слабо, нестабилно... Иако привидно делује као да управљамо ситуацијом само зато што се још нисмо исплакали, постоје многи други знакови који указују да би требало обратити пажњу на емоције које потискујемо:

• Прекомерни рад и "затрпавање" обавезама
• Константно тражење начина за самоунапређење
• Запостављање редовног режима исхране или преједање
• Превише конзумирања алкохола, прекомерно пушење
• Стално одвраћање пажње од мисли "гледањем у екран" (серије, филмови, игрице, телефон)

Најбоље је испуштати негативне емоције "у малим дозама", него чекати да притисак постане исувише велики.

Мит 4: "Осећам се лоше без икаквог разлога."

Тражење објашњења за одређене емоције може бити тешко, али то не значи да оно не постоји. Емоције нису "биће за себе", које има свој мозак и само одлучује када ће да искочи, већ су ту као сигнал. Када се ниоткуда појави негативна емоција, не би је требало игнорисати, већ размислити како је то дога дошло, ако окидач није очигледан. Чак и када проналажење одговора делује немогуће, најважније је само прихватити како се осећамо и по могућности дозволити себи неколико тренутака менталне паузе. Увек постоји разлог, али није потребно разоткривати га "на силу".

Мит 5: "Моје емоције су једина истина."

Човеков унутрашњи свет управља великим делом његовог живота, па може делује као да је све што осећамо објективна истина и право стање света око нас. Интензивне емоције су некада само интерпретација догађаја, а не оно што се заправо десило. Емоције се често мењају и није препоручљиво обликовати сва своја мишљења и успомене према њима. Када су нам осећања толико јака да чак почињемо да сумњамо у нашу реалност, онда је добро пронаћи особу од поверења и разговарати са њом, а у екстремнијим случајевима је увек добро питати за савет од стручњака.

Мит 6: Емоције увек треба да буду рационалне и логичне.

Док су логика и разум витални у многим аспектима живота, емоције често делују у области изван рационалности. Оне су дубоко субјективне и под утицајем личних искустава, културног порекла и индивидуалних уверења. Прихватање чињенице да се емоције не придржавају увек строге логике омогућава нам да саосећајније истражујемо своје унутрашње светове, дајући нам дубље разумевање себе и других.

Можда неке ситуације споља делују блесаво, али постоји добар разлог зашто проузрокују одређена осећања, која увек имају своју сврху и не би их требало запостављати и умањити њихову важност. Уместо да себи кажемо да се понашамо глупаво када нас је "мала" ствар растужила или наљутила, боље је да допустимо себи да осетимо све што желимо, па тек онда да покушамо рационализовати реакцију.