Није само "сива маса": 10 невероватних чињеница о људском мозгу

Кажу да је људски мозак најсложенији и најнеобичнији орган у универзуму, унутар чијих испреплетаних вијуга лежи право ремек-дело: симфонија мисли, емоција и изузетних когнитивних способности. Од ембрионалног развоја на све до последњег удаха, наш мозак пружа подршку витално важним процесима, генерише мисли и доноси закључке, чинећи нас најразумнијим бићима на Земљи.

Највећи "потрошач" енергије

Без обзира на своје (релативно) мале габарите, људски мозак је највећи "потрошач" енергије - иако тежак само 2 процента укупне телесне масе, мозак црпи преко 20 процената укупне енергије. Ипак, употреба енергије разликује се од једног до дгругог дела мозга: тако, на пример, сива маса одговорна за обраду информација "вуче" већи део енергије од беле масе која је задужена за пренос импулса од мозга до кичмене мождине.

Занимљиво је да наш мозак ради не само када смо будни, већ и када спавамо, обрађујући информације и одржавајући рад осталих витално важних система у нашем телу.

Мозак и неурони су попут великог "аеродрома"

Људски мозак садржи приближно 86 милијарди неурона, а сваки од њих формира готово 10.000 неуронских веза. Због тога га можемо поредити са великим аеродромом са 86 "гејтова", а на сваки од њих слеће 10.000 авиона који саобраћају између "гејтова" преносећи важне информације. Баш због овако "густог" саобраћа деси се да на време заборавимо нешто важно - не зато што више немамо меморијског капацитета, већ зато што одређени "авион" још увек није слетео на "гејт".

Неурогенеза - непрекидан процес који траје читавог живота

Неурогенеза је процес стварања нових неурона, а његов почетак поклапа се са почетком стварања ембриона. Касније, како одрастамо, процес наставља да се одвија, али све спорије и спорије. Како би мозак остао здрав и функционалан, и овај процес потребно је подстицати и увежбавати, у чему нам помажу редовна мождана и физичка активност, док са друге стране недовољно сна, хроничан стрес и нездрав живот могу додатно успорити настанак нових неурона.

Добра ствар је што наш мозак препознаје ослабљене или оштећене неуроне, а затим врши реорганизацију своје "делатности" и адаптира се у складу са новонасталим околностима, тако да непрекидно врши своју основну функцију. Ова карактеристика мозка назива се неуропластичност.

Да би несметано функционисао мозгу је потребна вода

Велики део мождане масе састоји се од воде - чак 73 процента, и она игра кључну улогу у међућелијској комуникацији и транспорту важних елемената. Истраживања су показала да дехидратација од само 1 посто смањује когнитивне функције мозга за чак 5 процената, док проблеми са краткорочном меморијом почињу када ниво хидратације опадне за 2 посто! Зато, пијте што више воде и хидрирајте сиву масу!

Брзина преноса информација достиже чак 431 километар на час

Брзина преноса информациа разликује се зависно од различитих фактора, међу којима су и тип неурона и врсте информација које се преносе, а може се кретати између 1,6 и чак 431 километара на час! На брзину утичу и фактори попут здравља неуронских веза, ниво хормона допамина и ацетилхолина, као и физичка активност и тренинзи памћења.

Сложен систем циркулације и размене нутријената

Како би се задовољиле потребе за правилним функционисањем нашем мозгу неопходно је непрекидно снабдевање крвљу, глукозом, кисеоником и осталим хранљивим материјама, а систем крвних судова веома је комплексан.

Мозак је веома избирљив када су у питању материје које прима, а "филтер" који користи регулисао проток нутријената назива се хематоенцефалитичка баријера. Осим тога, поједини делови мозга захтевају различиту брзину исхране, а главну одговорност за то носи мрежа капилара.

Користимо само 10 процената мозга - мит или истина

Многи од вас чули су да наводно користимо само 10 процената нашег мозга, али неурохирурзи сматрају да је ово само мит, и да тачних података о томе колико процената мозга користимо нема ни поред широког спектра дијагностичких и истраживачких метода. Сигурно је само једно - већину времена користимо практично сваки део мозга.

Још један мит који се везује за коришћење мозга јесте и доминација леве или десне хемисфере, а истраживања су показала да су у когнитивне функције укључене обе хемисфере, при чему ни једна не може бити доминантна.

Мозак се током рада загрева, па није случајан израз "Кува ми глава"

Сваки пут када натерамо наш мозак да нешто одради за нас, да се на пример сети текста неке песме или сабере ставке на фискалном рачуну, неурони имају задатак да међусобно искомуницирају, односно пошаљу један другоме електричне сигнале. Сваки од тих неурона у процесу "генерише" одређену енергију, између 12 и 20 вати, а што је интензивнији мождани рад, то је већа и количина произведене електричне енергије, а самим тим и виша температура.

Просечна температура мозга је 38,5 степени Целзијуса, а при појачаној активности она може премашити и 40. подељак. Ипак, како је наш организам савршено осмишљен, како би се спречило "прокувавање" мозга у правом смислу те речи, при интензивном оптерећењу мозак укључује режим појачаног протока крви, која доводи хранљиве материје и одводи "узаврелу" крв чиме се нормализује рад.

Мозак комплетно сазри тек у 25 година

Фактички, наш мозак у потпуности сазри тек око двадесет пете године - упоредо са формирањем префронталног режња који је одговоран за манифестацију личности, доношење одлука, контролу импулса и управљање сложеним задацима. Међутим, то не значи да се његов развој на томе завршава - он наставља да се адаптира на новонастале околности и "тренира" током читавог живота.

Интегрисана меморија од 2,5 милиона гигабајта

Када купујемо рачунар или мобилни телефон, један од најважнијих фактора приликом одабира јесте количина интегрисане меморије коју уређај има, а што је складишног простора више, то је једноставније функционисање и меморисање нама важних података. Као и разноразни "геџети", и наш мозак има своју меморију, а његов капацитет процењен је на 2,5 милиона гигабајта, што је еквивалентно отприлике 3 милиона сати видео садржаја. Такође, мозак има способност безусловног памћења апсолутно свега, па тако чак иако смо по нешто кренули из собе до кухиње, а успут заборавили по шта смо пошли, наш мозак ће и то запамтити.