Шта се догодило са накитом и другим драгоценостима руске императорске породице

Руска царска династија била је позната по невероватној колекцији накита и других драгоцености, а њену вредност је било немогуће проценити премда су луксузни комади имали не само новчани, већ и историјски и сентиментални значај за чланове породице Романов.

За време своје владавине, император Петар I је издао наредбу којом је извоз царског накита са територије Руске империје био забрањен, а како би се он чувао на једном месту и далеко од очију посматрача, 1719. године је у Зимском дворцу Санкт Петербурга саграђена и посебна, Брилијантска соба. У њој су се током читаве владавине Романових држала сва ремек-дела јувелирске уметности, све док није наступио Први светски рат.

Из Петербурга у Москву, по хитном поступку

Са почетком Првог светског рата, руска императорска породица донела је одлуку да се сав царски накит пренесе из Брилијантске собе у Москву, што даље од места погођених војним нападима. Након што је одлука донета, запослени на двору морали су да делују веома брзо и без икаквог плана, због чега накит није нити пописан приликом паковања у велике ковчеге, нити званично уз потпис о примопредаји, предат на даље чување. Након што су превезене у Москву, све драгоцености породице Романов смештене су у Оружарницу, у којој су се налазиле све до почетка грађанског рата, а да ли се нешто успут загубило (случајно или намерно), никада није установљено.

Шверц и његова легализација

За два месеца до кобне вечери у којој су чланови династије Романов стрељани, на граници Русије су погрaничне службе задржале два шверцера који су превозили драгоцености сестре тадашњег цара Николаја II, а иако је власт веома сурово осудила двојицу илегалаца, било је питање тренутка када ће овај "бизнис" процветати. Тренутак процвата дошао је са погубљењем царске породице, а бољшевици су се осилили толико да су "бизнис" легализовали -  продаја накита Романових је постала део руске свакодневице и веома уносно занимање. Штавише, новој власти је оваква делатност итекако ишла на руку - новац од продаје коришћен је за организовање револуција и у другим земљама, подизање морала војника, набавку оружја, намирница и слично.

Осамдесет посто националног богатства је продато или уништено

Оваква бурна делатност бољшевика довела је до тога да је чак 80 процената националног богатства царске Русије распродато за мизеран новац или, још горе, уништено. Примера ради, од 18 дијадема и круна које је поседовала царска породица Романов, данас је сачувано тек 4. Страдала су и чувена Фабержеова јаја која су била дика и понос руске императорске породице - чак 36 фамозних ремек-дела чувеног јувелира завршило је у Европи и Америци.

Срећом, руски олигарси и колекционари су ову збирку делимично откупили и вратили у домовину - управо захваљујући њима, чак 19 јаја враћено је у Русију. Од оних која су враћена, десет краси Московски Кремљ, док је девет у приватној колекцији Виктора Векселберга. Осим тога, у московском Дијамантском фонду чува је још 114 историјских експоната императорске породице који осликавају сву моћ и раскош руске империје и династије Романов.

Велика царска круна и дијадема Марије Фјодоровне - два бисера Дијамантског фонда Русије

Захваљујући напорима руских колекционара, Велика царска круна, симбол аутократије коју су за Катарину II креирали најбољи дворски драгуљари, данас краси Дијамантски фонд Русије, додуше, у електронском формату - оригинал није доступан јавности, док је у музеју изложена оптичка копија. Круна је украшена са 4.936 дијаманата и брилијаната (2.860 карата), шпинелом од 398 карата и 75 великих бисера, а према једној од могућих верзија, неколико каменчића са круне 1920-их година искоришћено је као залог за кредит од 20 хиљада долара.

Други бисер Дијамантског фонда Русије је дијадема Марије Фјодоровне, супруге руског цара Павла I. Овај луксузни комад накита сачињен је од дијаманата различитих величина опточених на два начина, и фиксираних и окачених бриолета, који светлуцају приликом покрета. У центру је дијадеме је и необичан дијамант ружичасте боје величине 13 карата.