Магазин
Манастир Бањска - задужбина краља Милутина која "крије" бањско злато
Манастир Бањска, представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и налази се код Звечана на Косову и Метохији. Бањска је претрпела рушења, претворена је у једном периоду и у џамију, али је одолела свим тешким моментима. Поред богате вишевековне историје, краси је "бањско злато" - необична појава на фрескама.
Задужбина краља Стефана Уроша II Милутина, манастир Бањска, зидана је почетком 14. века и налази уз речицу Бањску по којој је манастир и добио име. Посвећен је Светом Стефану, а манастир је након оснивања био духовни центар Срба на Косову и према средњевековним изворима сматран је једним од најлепших тадашњих грађевина.
Бањско злато
Бањска припада градитељству рашке школе (архитектура 12. и 13. века) и урађена је по угледу на Студеницу према Милутиновој жељи. Један је од ретких манастира који има очувану оснивачку повељиу и из Повеље краља Милутина манастиру Бањска сазнајемо да је манастиру додељена велика површина са рибњацима, пчелињацима.
У оквиру комплекса манастира постојала је одбрамеба кула, библиотека, конаци а сачувани су остаци трпезарије, као и трагови главног улаза.
Један од специфичности ове значајне српске грађевине је чувено "бањско злато", које описано у тадашњим путописима. Подразумева златне листиће којима је облагана позадина фресака. Нажалост, данас је таквих фресака сачувано јако мало - само неколико фрагмената.
Такође, сачувана је и скулптура Богородица са Христом. Наиме, скулптура је пронађена 1920. године у цркви оближњег манастира Соколице и због тога је позната као Богородица Соколичка. Богородица седи на јастуку у крилу држи малог Христа, док је престо је украшен биљним орнаментом.
Рушена више пута, претварана у џамију
Историју овог значајног комплекса обележила су велика разарања и рушења, али и обнове и подизања. Наиме, у изворима се наводи да је Бањска почела да пропада након 100 година од настанака. Велика разарања је претрпела у 17. веку, паљена је од стране Турака у време Првог српског устанка. У 19. веку, скоро срушена црква је претворена у џамију. Велика обнова је била тридесетих година 20. века, али је Други светски рат омео даљу конзервацију. Наставак је уследио деведесетих година 20. века.
Краљ Милутин, највећи ктитор међи српским средњевековним владарима
Милутин (око 1253-1321) је Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен. Међутим, његово тело је пренето у Трепчу, а потом, 1460. године, у манастир Горна Бања у Бугарској.
Током своје скоро четрдесетогодишње владавине, поред манастира Светог Стефана у Бањској подигао је или обновио: Грачаницу, католикон манастира Хиландара, Цркву Светог Спаса у Жичи, Цркву Богородице Љевишке у Призрену, Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричину код Куманова, Цркву Светих Јоакима и Ане у Студеници...
Мала Бањска
Овај средњовековни манастир је веома интересанстан историчарима, историчарима уметности, научницима и конзерваторима, новинарима, истраживачима, па чак и политичарима - како због своје историје, тако и због околности у којима се недавно нашао.
Ипак, овог пута, неке ствари ћемо ставити по страни и подсетићемо се стихова песникиње Милене Марковић и песме "Малена бањска".
"...и ту ме је стигла и баба и мајка и сестра и земља
и гробље и ибар вода и ту ме је стигло и
неће да пусти
и никад неће да пусти јер сам се сетила
усред ноћи би се сетила
и никад нећу да заборавим бањску
зато што
неко беше страхињићу бане
беше бане у маленој бањској".
