Магазин
Како су изгледале круне најмоћнијих владара Србије - цара Душана, краља Милутина и деспота Стефана
Круна Деспота Стефана последња је до сада урађена круна, која је део пројекта "Историјског музеја Србије" у којем се оживљава Средњи век у Србији.
"Као што знате, нема оригиналних предмета везаних за световни део средњег века. Духовни део је тиме покривен зато што постоје бројне ризнице у нашим манастирима, али од световног имамо само неколико ствари, као на пример хаљину кнеза Лазара која се чува у Музеју СПЦ", рекла је др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, за РТС. Пошто не постоје сачуване средњовековне круне, направљене су идеалне реконструкције. Завршена је реплика круне деспота Стефана, урађена на основу фреске из Цркве Свете Тројице манастира Манасија, а у плану је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки.
Пројекат ће показати колико су Срби у средњем веку били моћни, а први пут ће бити приказана и мода, као и накит владара. "На одежди цара Душана постоји шест хиљада бисера. Они су стаклени, али је то нешто невероватно. Одежда Симонидина такође је сва у бисерима и накиту, а њену круну видећете следеће године", каже директорка Историјског музеја.
Након круне цара Душана, филиграниста Горан Ристовић Покимица је израдио реконструкцију круне краља Милутина. Позлаћено сребро, рубини, сафири, аметисти, лапис лазули и бисери, красе круну овог владара. Круна је израђена на основу фреске у манастиру Студеница.
Завршене реплике круна, али и оне које ће у наредном периоду бити израђене, биће део сталне поставке "Историјског музеја Србије", који је добио нови дом, зграду некадашње Главне железничке станице у Београду.
