Магазин
Како су велики креативци и генији користили досаду као алат за креативност
Поред различитих технолошких уређаја, на којима имамо бескрајну количину забавног садржаја, данас нам може бити прилично тешко да искусимо "праву" досаду, без икакве стимулације. Можемо да помислимо: Зар то није добра ствар, зашто би ико желео да му буде досадно? Иако је ово тачно, постоји један велики поклон који досада може да нам пружи, а то је креативност, што појединe навике великих умова човечанства могу да потврде.
Сигурно је да нико не жели да му је досадно, поготово јер живимо у добу када је веома лако да пронађемо различите изворе забаве. На стотине филмова и серија су нам на дохват руке (било да је кабловска или стриминг сервис), на друштвеним мрежама можемо сатима да листамо и тражимо занимљивости без стајања, а ако живимо у граду, можемо само да изађемо напоље и да добијемо на хиљаде визуелних и звучних информација у року од неколико минута.
Ипак, истинска досада (када "гледамо у празно") може бити савршена за људе којима је потребна инспирација, јер тада мозак почиње да "лута", што доводи до развијања нових идеја.
Популарни креативаци и истраживачи који су користили досаду за завршавање својих пројеката
Ијан Флеминг, творац серијала књига о Џејмсу Бонду, најпопуларнијем шпијуну на свету, користио је правило "присилне досаде", која му је помогла да поједине књиге заврши за мање од две недеље. Флеминг би се закључао у безличној хотелској соби, која му не би одвлачила пажњу, да би се поптуно сконцентрисао на писање.
Бројни други писци су користили овај метод, као што је ауторка и активиста Маја Анђелоу. Она би данима писала у хотелској соби и чак би тражила да се уклоне све слике за зидова, да би њено окружење било још досадније, што би јој поптуно преусмерило пажњу на рад.
Поред тога, писац Џорџ Орвел је написао своју чувену књигу "1984" док је био изолован на једном шкотском острву, а Марк Твен је своје књиге писао у малој дрвеној кућици, у коју нико није смео да уђе. Филозоф Хенри Дејвид Толо је своје најпознатије дело, "Валден", завршио током годину дана изолације у кући у шуми.
Наведене врсте избегавања забаве и стимулације сигурно могу бити ефикасне, али није свако у прилици да се затвори у малој соби или побегне на острво да би завршио свој креативни пројекат. Некада је довољно да, барем на кратко, преусмеримо пажњу на "досадне" активности, како бисмо "освежили" мисли. Писац Стивен Кинг је често ишао у дуге шетње, без друштва, да би завршио дело "Упориште", а Чарлс Дарвин је веровао да су шетње у природи кључ за покретање идеја.
Примери се могу пронаћи и у недавним дешавањима: Иако је период самоизолације током пандемије имао бројне негативне стране, у исто време је навео милионе људи широм света да се посвете различитим креативним хобијима. Једна студија је чак показала да су учесници имали веома добре резултате на тестовима креативности након што су им показане једноличне слике и звукови који су се понављали, преноси портал "Inc.com".
Може се претпоставити да, у периоду након пандемије, многи од нас не желе ни да замисле да се поново изолују од света и дешавања, али нека од највећих открића, уметничких и литерарних дела су управо створена када је њихов аутор био "сам са собом". То може бити подстрек и подсетник да, ако се следећи пут осећамо "блокирано" када покушавамо да завршимо креативан посао, можда би заиста било најбоље да "гледамо у празно" и сачекамо да нам се идеја "јави".
