Магазин
Како је Рускиња Лидија Делекторска игром случаја постала муза чувеног сликара Матиса
О постојању Лидије Делекторске данас вероватно нико не би ни знао да се њен живот сасвим случајно није окренуо за 180 степени када се из Русије преселила у Француску. Тамо је она упознала Анрија Матиса, у чији је дом дошла као послуга, али су врло брзо између њих плануле емоције. Од тада, па све до последњег уздаха импресионисте, Лидија је била његов помоћник, животна подршка и инспирација.
Млада и неискусна, само са пасошем и путном торбом у рукама, Лидија Делекторска је лутала светом, путујући од једне до друге земље у потрази за својом срећом. Међутим, ништа није ишло по плану и где год би се зауставила, осећала се као потпуни странац коме се нико не радује.
Преко пола Европе, Лидија је стигла у Француску, али ни ту ситуација није била ништа боље. Брзо је схватила да су јој изгледи за добро запослење скоро па равни нули и да једини посао који може да ради, не знајући језика, јесте да буде конобарица или геронто домаћица која би помагала старим и немоћним људима.
Судбински сусрет Лидије и Матиса
И тако је Лидија сасвим случајно доспела у дом познатог француског сликара импресионистичке епохе, Анрија Мариса. У то време, његова супруга Амели је била тешко болесна, а породици је била потребна помоћ око одгајања деце, сређивања куће и припреме хране за целу породицу. Лидија се одмах допала породици Матис, а посебно Амели: била је скромна, тактична, а оно најважније - недовољно образована и заводљива да се допадне Анрију.
Знајући супругову страст ка атрактивним женама, ови фактори су врло вероватно одиграли пресудну улогу. Уметник испрва и заиста није обраћао пажњу на Лидију - она је била ништа више до обична послуга у кући. Међутим, једном приликом му је био потребан модел који ће позирати за његову нову слику, са чиме се Лидија одмах сложила. И тада је Анри увидео да је Рускиња много више од обичне жене и да се иза њеног лика крије читав један недокучени универзум.
Од послуге, преко личног секретара, до музе
Убрзо је Матис препознао и друге Лидијине квалитете, будући да се она показала и као врло одговорна и организована, нарочито када је било речи о његовом послу, те јој је понудио нову позицију - да буде његов лични асистент, што је она врло радо прихватила. Међутим, Амели је "намирисала" да се њеном супругу Лидија допада, и захтевала да уместо унапређења она добије отказ.
Матис се, наравно, са овим није сложио, што је његову супругу веома погодило. Ипак, свесна своје болести, али и дистанце која већ годинама постоји између ње и Анрија, она одлучује да се повуче и одсели из заједничког дома. На њено запрепашћење, уметник се није потрудио чак ни да је одговори од те замисли, већ једноставно прихватио њену одлуку и сложио се са њом.
Лидија је Матиса вратила у живот и дала му снагу да настави да ствара
Од како је Амели отишла, Анри је "продисао", а олакшање које је осетио, као и присуство Лидије, одједном су му вратили веру у живот. Мало помало, њихов однос постајао је све приснији и романтичнији - као да су тинејџери, а не људи у зрелим годинама! Живећи заједно, њих двоје су наставили да стварају: Лидија је била његова муза и омиљени модел, а он - уметник који је поново почео да ствара ремек дела.
Хармонична заједница уживала је у сваком тренутку проведеном заједно, све док једног дана нису стигле лоше вести: Матис болује од прогресивног карцинома желуца. Размишљајући шта ће и како даље, они одлучују да не ураде ништа, већ да само наставе живети као и до сада, док их смрт не растави. Лидија је са Анријем остала до његовог последњег даха, а након његове смрти се иселила из заједничког дома.
