"Зла супротност" плацебо ефекта: Шта је феномен ноцебо

Ноцебо ефекат се може описати као феномен доживљавања нежељених симптома одређеног лека, али без стварног узрока. Главни узрок појаве ноцеба је то што се многи пацијенти фокусирају на могуће компликације, које се потом могу јавити без физиолошког разлога, већ само због аутосугестије и негативних очекивања.

Током пандемије коронавируса, истраживачи су открили да су очекивања људи пре вакцинације против вируса потенцијално била повезана са њиховим здравственим стањем након вакцинисања. Тим научника је посматрао групу од преко 700 одраслих људи, сваки од њих је добио трећу вакцину против ковида, а истраживачки тим је забележио њихове недоумице везане за примање дозе.

Открили су да би нечији негативан став, несигурност и страхови везани за вакцину довели до веће вероватноће за пријављивање нуспојава. Другим речима, што би пацијенти осећали више анксиозности у вези са дејством вакцине, њеном безбедношћу и њеним нежељеним ефектима, то би више њих искусило исте ефекте.

Када су се комбиновали ноцебо ефекат и неодлучност у вези са вакцином, то је постао зачарани круг: Особа која је оклевала да се вакцинише, можда зато што је претходно читала о нежељеним ефектима на мрежи, вероватно ће пре искусити нежељене ефекте него она која није имала исти страх.

Те нуспојаве би потом забележио и пријавио њихов лекар, што би, заузврат, допринело већем медијском извештавању о нуспојавама и повећао би се број људи који оклевају... и тако даље. 

Медицински стручњаци примећују овај феномен и када пацијенти почну да узимају одређене лекове или пре хируршке интервенције - након што би хирург описао све потенцијалне ризике, чак иако је операцила била успешна, пацијенти би имали отежани опоравак, јер би се искључиво сконцентрисали на информације о ризицима.

Како доктори могу помоћи пацијентима да избегну ноцебо ефекат

Разговор са пацијентима без изазивања ноцебо ефекта може бити изазов, јер су лекари су обавези да не наносе штету пацијенту и да ублаже штету тамо где је то могуће, али такође имају обавезу да говоре истину.

Хипохондри највише брину о здрављу, али живе краће, каже студија

Дакле, начин на који лекари комуницирају са пацијентима може помоћи у спречавању ноцебо ефеката, па самим тим и на исход терапије.

На пример, ако је реч о вакцинама, лекари морају упознати пацијента са свим могућим нежељеним ефектима. Али уместо да наводе велику листу нуспојава која би могла уплашити пацијента, могли би да опишу да су оне заправо знак да пацијентов имуни систем добро функционише и да постепено прихвата терапију. 

На овај начин, пацијент може имати мање негативних очекивања, па самим тим и мање изражене нежељене ефекте.

Ноцебо ефекат може бити еволуцијски 

Међутим, како негативне идеје у нашем уму могу утицати на оно што се дешава у нашем телу? Прво, важно је разумети да је ноцебо (као и плацебо) ефекат стваран. То није плод човекове песимистичке маште, већ је доказано да ноцебо и плацебо ефекти укључују сложене неуронаучне процесе.

Међутим, проблем је у томе што истраживачи, барем за сада, не могу да објасне зашто се то дешава. Неки верују да то можда има везе са нашом еволуцијом. На пример, било је важно шта би наши преци научили из контакта са дивљом животињом или отровном биљком, па би се тело кроз оклевање припремило за следећи пут и заштитило од потенцијалне опасности. 

Другим речима, негативна очекивања раног човека би их "наоружала" у случају да су морали да се боре за свој живот. Ипак, многи стручњаци сматрају да се ноцебо не поклапа са савременим медицинским окружењем, у коме постоје бројна испитивања и доказана позитивна дејства бројних лекова и терапија.

Ипак, многи пацијенти га свакако доживљавају, а за сада је најбоље решење отворена комуникација са лекаром. Осим што доктори морају бити искрени, пацијенти би такође требало да поделе све страхове и несигурности везане за примање одређене терапије, како би се ноцебо избегао и лечење било успешно.