На који начин нам организам поручује да уносимо превише угљених хидрата

Угљени хидрати у попут горива за наш нервни систем, а њихов недостатак се врло јасно може уочити: постајемо раздражљивији него иначе, стално нам је хладно, немамо довољно енергије и осећамо симптоме мождане магле. Али, како да препознамо да уносимо превише хидрата путем исхране? Одговор је за портал Масл енд Велнес дао стручњак из области велнеса и нутриционизма, Џејсон Еволт.

Осећамо да смо надути, пуни воде и гасова

Просечно се за сваки грам угљених хидрата веже око три грама воде. Дакле, што више хидрата једемо, то се и већа количина воде задржава у нашем организму. Онда када претерамо, та нагомилана вода ствара осећај отечености, а ми имамо утисак као да смо превише "водени".

Већина намирница које су богате угљеним хидратима изазива и осећај надутости у стомаку и појаву гасова. Стога, уколико приметите да се у стомаку дешава нешто чудно, можда би требало да редукујете унос хидрата и исхрану прилагодите личном осећају.

Жудња за слатком храном и појачана глад

Слаткиши проузрокују ослобађање допамина у нашем мозгу, а овај хормон је познат и као хормон среће и задовољства. Што више шећера поједемо, то се и више допамина ослобађа. Он делује попут дроге и тера нас да једемо још више и више, не бисмо ли били срећнији. Отуд се јавља и појачана жудња за слаткишима онда када смо већ унели велику количину угљених хидрата.

Међутим, када смо пуни хидрата, ми жудимо не само за слаткишима, већ уопштено за храном и додатним калоријама. Парадоксално, али што више хидрата поједемо, више смо гладни, јер су обично наши оброци базирани на рафинисаним хидратима који пружају краткотрајан осећај ситости.

Квалитет коже и здравље зуба говоре за себе 

Наша кожа је огледало нашег здравља, а лице прекривено акнама апсолутно јасно показује да је организам у дисбалансу. Најчешће је разлог томе неправилна исхрана, пуна хране која је богата угљеним хидратима и намирницама са високим гликемијским индексом.

И усна дупља може открити суфицит угљених хидрата у организму. Стоматолози наглашавају да су зуби људи који се хране претежно хидратима осетљивији на топлу и хладну храну и склонији настанку каријеса, док су десни често упаљене и хиперсензитивне.

Константан осећај умора и пад енергије

Када са уносом хидрата претерамо (баш као и када их уносимо недовољно), наш организам почне да се понаша необично, алармирајући да нешто није како треба: те смо пуни енергије, те осећамо као да ћемо сваког тренутка заспати, те смо раздражљиви и гладни, и тако даље. Може се појавити чак и мождана магла, која је карактеристична и за низак унос угљених хидрата.

Овакву реакцију тела научници објашњавају променом нивоа глукозе у крви. Када поједемо храну богату хидратима, ниво глукозе расте и ми одједном добијемо налет енергије. Међутим, већ кроз кратак период времена, када инсулин одради свој део посла, ниво глукозе у крви почне да опада, а са њим и расположење.

Ризик по опште здравље расте

Дугорочно, унос велике количине угљених хидрата има врло негативан утицај на опште здравље. Повећан ниво шећера који у организам доспева путем слаткиша и других намирница може довести до прекомерне гојазности и појаве дијабетеса типа 2, а може се јавити и висок холестерол и кардио-васкуларна обољења.

Осим на физичко, угљени хидрати негативно утичу и на ментално здравље. Они су повезани са повећаним ризиком од развоја анксиозности и депресивних стања, па се никако не препоручују у великим количинама уколико је психа већ фрагилна.