Еврозона: Системски проблем са инфлацијом, не вреди ни тренутни пад

Инфлација у еврозони се вратила на једноцифрену први пут од августа, што је подстакло наде да је најгори скок потрошачких цена у блоку достигао врхунац.

Децембарско бројање је износило 9,2 одсто, саопштио је Евростат, нагласивши да је разлог томе спори раст цена енергената због ванредно топле зиме.

Та номинална инфлација успорила је у Немачкој, Француској, Италији и Шпанији и пала на испод 9,5 одсто колико су очекивали економисти који су говорили за "Блумберг".

Проблем је што је базна инфлација у еврозони, која не укључује нестабилне цене енергената и хране, достигла рекордних 5,2 одсто.

Због тог системског проблема, Европска централна банка ће, процењује "Блумберг", наставити са агресивном политиком дизања каматних стопа, а слично се може очекивати и у Сједињеним Државама.

Други месец пада цена у зони евра, која се проширила на 20 земаља са уласком Хрватске, уследио је након што је немачка влада платила рачуне за природни гас неким домаћинствима како би ублажила последице раста трошкова живота који су последица санкција које је Запад увео Русији због специјалне војне операције у Украјини.

Пад немачких потрошачких цена био је скоро једини одговоран за пад од 0,3 одсто месечно у еврозони, наводи "Блумберг".

ЕЦБ се већ обавезала да ће подићи своју депозитну стопу изнад тренутног нивоа од два одсто. Врхунац трошкова позајмљивања може бити достигнут тек током лета, рекао је шеф Банке Француске Франсоа Вилроа де Гаљу.

Члан Управног савета ЕЦБ Мартинс Казакс очекује "значајна" повећања на наредна два састанка, у фебруару и марту. У Летонији, где је он на челу централне банке, инфлација је достигла чак 22 одсто и сада је близу тога.

Председница ЕЦБ Кристин Лагард упозорила је да се не треба фокусирати на промене у европским ценама, рекавши да "не можемо бити фиксирани на један једини број", јер постоје "добри разлози да верујемо" да ће до скока цена поново доћи у јануару.

"Тврдоглаво висока" базна инфлација ће задржати каматне стопе на вишим нивоима након повећања у фебруару, марту и "вероватно чак и у другом кварталу", сматра економиста ИНГ банке Карстен Брзески.

"ЕЦБ ће почети да помера свој фокус са номиналне инфлације на базну инфлацију и раст плата", рекао је он за "Блумберг" пре него што су објављени подаци Евростата. "То ће бити аргумент за ЕЦБ да не смањује каматне стопе."

Краткорочно, неуобичајено топло време смирило је страх од енергетске кризе и спустило цене гаса на нивое пре сукоба у Украјини. Али пошто се од региона евра сада очекује само кратка и плитка рецесија, тражња и инфлација могли би да се одрже.

Најновије пројекције ЕЦБ показују да ће пораст цена у просеку износити 6,3 одсто у 2023. години и да је и даље изнад циљаних два одсто у 2025.