Магазин

"Некрштени дани" трају од 10. јануара до Богојављења - обичаји и веровања

Према старом веровању, које је дубоко уткано у свест нашег народа, период у коме се тренутно налазимо, је период године у коме Исус Христ још увек није био крштен, па су ови дани названи - "некрштени дани". Каже се да је у периоду од 10. до 19. јануара, земља отворена и мртви излазе, а заједно са њима и ђаволи и разни други демони. Међутим, постоји и начин као да се зле силе отерају.
"Некрштени дани" трају од 10. јануара до Богојављења - обичаји и веровања© Wikimedia Commons/Спасимир

Некрштени дани су сматрани опасним периодом, јер у то време душе умрлих и нечисте силе улазе у свет људи. Ове "нечастиве" силе владају од тренутка када падне мрак, па до зоре, па ни случајно не би требало излазити из куће преко ноћи. У неким селима у Влашком крају, људи чак крију да је у кући укључено светло, па на прозоре стављају завесе или спуштају ролетне. Према предању, онај ко се усуди да изађе из куће преко ноћи, неће добро проћи. Уколико мора да изађе, требало би да са собом понесе бели лук, крст или неки оштар метални предмет.  

У овим данима некрштене жене не би требало да преду, ткају или перу. Такође, ништа бело се не сме остављати напољу, посебно не дечја одећа, како зле силе не би преко ње урекле или нашкодиле деци. Ноћу се не пије вода, како се демони не би увлачили у кућне посуде и ту вребали неопрезне.

Избегавала се употреба оштрих предмета у кући, па се током ових дана није смело сећи ножем или бости шилом, како приплод домаћих животиња не би био крив, слеп или унакажен. А ђубре из куће се у овом периоду није бацало како се са њим не би изнела срећа. Није се само бринуло о људима, већ и о духовима - заштитницима куће, а брига се огледала у забрани да се оставља празна трпеза преко ноћи.

Наш народ сматра да у некрштене дане не би требало рађати, а уколико се дете роди у овом периоду биће бојажљиво и несрећно. Да би одбранили децу од "урока", стари Срби су смислили да деца рођена у овом периоду сваке године на некрштене дане носе посебну кошуљу, ткану на камину.

Међутим, није све било тако црно током ових обичаја, довитљиви народ смислио је решење - да музиком и буком отера зле духове и лошу срећу, а коју су по селима и градовима у Србији стварале маскирне поворке - коледари. Коледари су обично млади који су се облачили као духови, митолошка бића или чудовишта, а неке маске могле су да представљају и мртве претке. Коледари, који су имали задатке да шалом, игром и песмом отерају нечастиве, у походе су кретали у зору. Обред је почињао у кући, осим у кућама које су у жалости. Дизали су буку, махали буздованима, ударали по намештају, завиривали у скривене делове домаћинства. Џарали су ватру, да би на краjу цела група играла око чиније пунe разних плодова, а потом су је дизали у ваздух - што је био ритуал којим се побољшавао раст усева. При одласку, каледари су добијали дарове: сланину, јаја, месо, брашно, млeко, ракију и вино. Слично западном празнику Ноћ вештица, након скупљања ових понуда читаве породице би се окупљале око трпезе и уживале у храни и пићу.

Некрштени дани су увек мрсни, не пости се чак ни средом ни петком. Само је Крстовдан дан за пост. У народу је остало веровање да се крштење и венчање могу обављати тек од Јовандана. И док су дани од Божића до Богојављања - некрштени, дани од Јовандана до Ускрса називају се крштени.

image