Захарова одговорила Француској: Да ли је Париз заратио и са мртвима?

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова реаговала је на одбијање француског града Сен Женевјев де Боа да прими новац од Русије за закуп гробних места на којима су сахрањене бројне познате руске културне личности. Она је поручила да је таква одлука срамотна и запитала се да ли је Париз заратио са мртвима?

"Ово је нека врста 'Некрофилије-2023'. Срамота очигледног нељудског неморала. Да ли је Париз, повинујући се менталитету стада, заратио и са мртвима? Власти се још не усуђују да дирају масовне гробнице војника Црвене армије у Француској, плашећи се гнева просвећених Француза који и даље негују сећање на Отпор и Шарла де Гола. Стога су дошли на идеју да се освете на руским гробовима, где су последњи одмор нашли представници руске емиграције", написала је Захарова на свом Телеграм каналу.

"Гробље, које је сачувано чак и у совјетским временима, сада од Париза прави таоца француске политичке болести. И то упркос чињеници да гробове Наполеонових војника Русија константно одржава у пристојном стању".

Захарова је подсетила и да Русија равноправно са својим херојима поштује сећање на војнике Нормандијско-неманског пука током Другог светског рата и да пажљиво чува сећање на њих.

Како је Захарова навела, Париз можда "шаље сигнал свима који су побегли у Европу да ће бити зависни, не само док су живи, већ и после смрти".

"Знате ли шта ћу рећи онима који су отишли, ​​јер су поклекли због панике, вриске издајника и постали жртва или туђе зле намере или сопственог кукавичлука? Запамтите једно: ако неко прихвата такве, то је отаџбина. Разумевање и праштање је заувек, чак и када се категорички не слажемо. Јер ми своје не напуштамо", додала је она.

Од почетка сукоба у Украјини гробље, тачније његов руски део, прилично је запуштено и "изгледа као шума у коју тек понеко дође да прошета", пише француски "Монд". 

Последњих месеци на гробовима су постављене мале табле са поруком "закуп је истекао, за обнову или прекид одржавања обратите се општини". Јер, ове године град није прихватио новац од Кремља, који је омогућавао плаћање закупа и одржавања гробних места, објашњава Николас Лопухин, председник Одбора за одржавање руских православних гробова (Цесор). То је потврђено и у руској амбасади, пише "Монд" и додаје да из општине нису одговорили на питања француског листа. 

Гробље славних

Од потписивања партнерства између Москве и Сент Женевјев де Боа 2005. године, Русија је у име неких (одсутних) породица плаћала закупе гробних места. Руски амбасадор у Паризу и градоначелник Сент Женевјев де Боа су сваке године потписивали уговор којим би се Москва обавезивала да плати неколико стотина хиљада евра за закуп и одржавање неких гробница.

Последњи уговор је потписан у октобру 2021. године, када је плаћено око 40 таквих закупа, а ове године је требало да се обнови само 22. 

На гробљу је сахрањено доста познатих личности попут балетских звезда Рудолфа Нурејева и Сержа Лифара, добитника Нобелове награде за књижевност Ивана Алексејевича Буњина или чак принцезе Вере Оболенске. 

Руски некропољ настао је 1927. након првог таласа досељавања Руса у Француску (1919-1921), оних који су бежали од револуције. Принцеза Вера Месчерски је створила дом за пензионере у Сен Женевијеву - "Руски дом" за смештај најстаријих емигранта који су потом сахрањени на заједничком гробљу. Тако је ово гробље постало највећа руска некропола у иностранству, у којој се налазе тела избеглица и из друга два велика таласа руске емиграције у Француску (1944-1945 и 1970-1980). 

Постепено, гробље је добило симболичку вредност за руску заједницу у Француској. Данас многи Руси који живе у Француској желе да буду тамо сахрањени, без обзира на њихово политичко убеђење.

Амбасада Русије у Француској сматра да је ситуација са одбијањем града Сен Женевјев де Боа да прихвати плаћање категорички неприхватљива, али у овој фази нема говора о рушењу гробова.